Руси ће „штампати” беспилотне летелице на 3D-принтерима

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Русија намерава да штампа беспилотне летелице на 3D-принтерима како би надокнадила заостајање у њиховој производњи. Тако ће процес производње бити знатно јефтинији, а продајна цена ће бити мања, док ће се сама производња вишеструко убрзати. Руски експерти, међутим, сматрају да проблем заостајања није само технолошке природе и да га треба решавати комплексно.

У априлу 2015. године државна корпорација „Ростех“ најавила је производњу беспилотних летелица „демонстратора”, масе 3,8 кг, са распоном крила 2,4 метра. Демонстратор је способан да развија брзину од 90-100 км/ч и да проведе у ваздуху 1-1,5 час.

„Успели смо да створимо беспилотну летелицу за два и по месеца, од идеје до прототипа који одлично функционише“, саопштио је на другој међународној конференцији „Беспилотна авијација 2015“ представник државне корпорације Ростех Владимир Кутахов. „Ефективно време израде једне беспилотне летелице је 31 час, а то кошта мање од 200 хиљада рубаља“.

„Својевремено су технологије Система аутоматизованог пројектовања (уз помоћ рачунара) омогућиле да се смањи време утрошено на пројектовање. Сада већ говоримо о томе да ће примена адитивних технологија, како се очекује, омогућити да се смањи и време стварања прототипа и припреме за производњу. Недостатак је у томе што су ове технологије још у великој мери ’сирове’. По мом мишљењу дискутабилна је примена оваквог приступа приликом стварања елемената конструкција везаних за наоружање“, рекао је за Руску реч водећи руски експерт за беспилотне системе и роботику Денис Федутинов.

У сфери производње беспилотних летелица Русија заостаје за светским стандардима мада је СССР био један од лидера у овој области. Сада руководство поставља руској војној индустрији амбициозан задатак: да до 2022. године Русија производи најмање 5% свих беспилотних летелица које се производе у свету.

Дронови ван закона

Засада је Израел водећа земља међу произвођачима беспилотних летелица: 80% летелица произведених у овој земљи извози се у 49 држава. Русија се може похвалити оперативно-тактичким извиђачким беспилотним летелицама сопствене производње које се користе у оружаним снагама.

Поред тога што произвођаћи домаћих беспилотних летелица поклањају велику пажњу војном аспекту коришћења дронова, они активно покушавају и да им нађу примену и у „цивилству“, тј. у нафтном сектору, пољопривреди, извиђању и мониторингу падавина и шумских пожара.

Ширење сфере примене дронова суочава се са одсуством нормативно-правне базе везане за безбедност експлоатације беспилотних летелица у Русији. То се најозбиљније одражава управо на развоју система за мониторинг у оквиру којих се и планира широка употреба беспилотних летелица, сматра Владимир Шчербаков, заменик главног уредника специјализованог часописа за беспилотну авијацију UAV.ru.

Док се овај проблем не реши, масовна производња беспилотних летелица неће помоћи да се освоји тржиште. Дронови једноставно неће имати где да се користе у Русији и због тога ће бити тешко извозити их, јер ће беспилотне летелице које не лете на домаћем небу бити сумњиве и потенцијалним купцима у смислу сврсисходности њихове куповине.

Додуше, постоји нада да ће Влада у најскорије време решити овај проблем и да ће беспилотне летелице „ући“ у руске правне оквире. У јуну 2015. године Државна дума је размотрила и у првом претресу усвојила документ који поставља законодавне темеље за коришћење дронова у Русији.

Ове измене ће „подизању општег нивоа авијацијске безбедности“. Оне ће такође омогућити да се формирају правни услови за коришћење дронова у интересим „различитих грана привреде, за решавање задатака у области одбране и осигурање безбедности Руске Федерације“, као и у многим другим сферама, наводи се у закључку комитета Думе за саобраћај.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“