Руски „медвед“ и кинески „дракон“ воде битку за тенковско тржиште

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Појава новог тенка „Армата“ на Паради Победе испред зидина Кремља изазвало је бурну реакцију по домино-ефекту. Прво су се кинески стручњаци заитересовали за могућност куповине „Армате“, а недељу дана касније је корпорација Norinco (кинески произвођач тенкова) дала повод за низ материјала у кинеској штампи који отворено говоре о „Армати“ и предностима свог тенка VT-4 (МВТ-3000). Вест од Norinco преузео је РБК (Русија), али објективну оцену упоредних карактеристика руског и кинеског тенка читаоци досад нису видели.

Најпре је чланак са критиком „Армате“ изашао у доста познатом кинеском војном часопису „Бинци“, после чега Norinco цитира тај чланак у свом блогу. Затим кинески медији преузимају целу причу. Norinco у свом микроблогу WeChat посебно саопштава да је VT-4 бољи по маневарској способноости, ватреној моћи, аутоматици и цени. На крају  Norinco резимира да се светска потражња тенкова смањује, и да ће се куповати јефтинији кинески тенкови који по квалитету не заостају за европским и руским.

Тајна „Армате“

Алексеј Жарич, заменик генералног директора за везе са јавношћу УВЗ („Уралвагонзавод“) , где се производи „Армата“, изјављује за „Руску реч“ да не види смисао у коментарисању незваничних саопштења кинеских колега на интернету.

Свој став изрекли су и руски независни војни стручњаци за оклопну технику. По њиховом мишљењу, не зна се тачно зашто се закочио тенк на проби Параде. Разлог може бити неспремност посаде. Тенк је још у фази испитивања и дораде, истовремено и посада учи да управља новом техником. Стога искрсава технички проблем – норма за тестирани модел. Када говори о ефикасности подвожја тенка и његовом мотору, стручњак за тенкове Алексеј Хлопотов истиче да при маси тенка „Армата“ до 50 тона, носивост његовог подвожја предвиђа оптерећење до 65 тона. „То значи још 15 тона резерве“. Притом, планирана је средња брзина кретања од 55-60 km/h по тешком и неравном терену. Трап „Арматe“ je контролисан, што му омогућава  глатко и еластично кретање у врло широком дијапазону. Патентирани „ноу-хау“, које су руски конструктори применили у конструкцији опруга и гибњева, обезбеђује поузданост  и „неуништивост“ система, за разлику од  данас популарних хидропнеуматских суспензија (индијски „Арџун“, јапански „тип 10“).

Јефтинија трансмисија, већи коефицијент корисног дејства

Исто се односи и на трансмисију „Армате“. „За разлику од савремених еквивалената, она је једноставнија, јефтинија, али по коефицијенту корисног дејства, ефикасности и поузданости у овом тренутку је боља од најсавременије хидромеханичке трансмисије немачке компаније Renk и њене француске филијале SESM“, сматра Алексеј Хлопотов. Срце „Армате“ је потпуно нови дизел мотор 2В-12-3А. У борбеном режиму „Армата“ од 50 тона има 1500 коњских снага, што тенку даје убрзање и покретљивост које раније нису имали чак ни тенкови Т-80У са гасним турбинама и најбољим односом снаге и тежине.

С друге стране, у Кини се другачије развијала ситуација са прављењем мотора за тенкове. Разлог за појаву VT-4 састоји се у томе што Кина нема свој квалитетни тенковски дизел мотор. Важно је знати да VT-4 представља даљи развој тенка VT-1A – извозне варијанте тенка ZTZ-96 и кинеско-пакистанско-украјинског тенка „Ал-Халид“ (MBT-2000). Пошто је Украјина обуставила испоруке мотора 6ТД, Norinco је ради обезбеђења извоза морао хитно да преради конструкцију VT-1A према оним погонским групама које би се могле производити у Кини.

Топ за 17 процената

Анализирајући ватрену моћ Армате, руски стручњаци истичу да топ 2А82, који се налази на Т-14 „Армата“, надмашује иностране еквиваленте за 17%.  При маси покретног дела од 3000 kg, 2А82 има почетну кинетичку енергију 15,3 МЈ. Поређења ради, топ 2А46М са масом од  2500 kg има почетну кинетичку енергију 10,2 МЈ, а најбољи топ у овом тренутку – немачки Rh120/L55, на тенковима „Леопард-2А6, -2А6М, -2А7“, при маси од 4160 kg има кинетичку енергију свега 13,03 МЈ. Дакле, руски топ је лакши и моћнији.

Армата: made in Russia

Ситуација са нишанском оптиком и термовизијским камерама на инструментима за ноћно осматрање слична је код Руса и Кинеза. Сви савремени кинески тенкови имају инструменте француске компаније Sagem.

Сви руски тенкови за извоз, као и они модернизовани за националну армију, опремљени су термовизијским матрицама Thales. Обе земље користе западне технологије и саме почињу да производе одговарајуће инструменте. У Русији већ производе инструменте као у компанији Thales, као и њихове савршеније верзије. Управо таквим инструментима је опремљен тенк „Армата“. На крају,  „Армата“ нема никакве увозне детаље.

Техичко заостајање „Армате“ од кинеског VT-4 очигледно је само једно мишљење без детаљнијег поређења. Једино у чему Norinco има право, то је питање цене и перспектива за извоз. У томе кинески тенкови имају више шансе. Руски тенк неће бити толико јефтин као његове претходне серије, а наручиоци треба да чекају барем 4-5 година на варијанту за извоз. Ако VT-4 почне да се извози у наредних годину-две, онда ће тржиште припасти Кинезима. Истина, досад је виђен само један примерак кинеског тенка, а на међународним сајмовима он још није био излаган.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском