Руска армија изабрала основну беспилотну летелицу

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Државна корпорација Ростех саопштила је да је направљен пробни примерак мале беспилотне летелице „Корсар”. Према информацији коју је пласирао Ростех, то ће бити основна беспилотна летелица руских оружаних снага, а армија ће је добити већ 2016. године. Летелицу „Корсар” производи државна Уједињена корпорација за производњу инструмената, која је недавно најавила да ће добити право координирања читавим програмом развоја беспилотне авијације у земљи, а сада без бојазни од конкуренције најављује и своје будуће производе.

Засада нема много података о овој летелици. Генерални директор Уједињене корпорације за производњу инструмената Александар Јакуњин најавио је у децембру прошле године да ће намена ове летелице бити мониторинг ситуације у радијусу од 50 км. Никакви нови подаци нису изнети ни током протекле изложбе „Армија 2015”. Штавише, корпорација чак није приказала ни њен изглед, нити је открила њене техничке карактеристике, уз образложење да се ради о строго поверљивом пројекту. Представници компаније су ипак најавили да за наредну годину планирају почетак тестирања летелице и испоруку првих примерака армији, а 2017. године почетак серијске производње.

Руске беспилотне летелице нису оправдале очекивања

Почетком 2014. године Министарство одбране РФ најавило је да ће утрошити око 320 милијарди рубаља на програм опремања оружаних снага беспилотним летелицама, а министар одбране Сергеј Шојгу саопштио је да је изведена војна вежба у којој су беспилотне летелице коришћене за непрекидну контролу кретања објеката у трајању од 100 часова. По његовим речима, тај задатак нису успеле да испуне многе летелице које армија тренутно поседује.

С обзиром да се у Русији још увек серијски не производе беспилотне летелице које могу дуго боравити у ваздуху, вероватно је Сергеј Шојгу имао у виду летелице мањег формата, а руска армија је почетком 2014. године имала нешто више од 500 таквих примерака. Међу њима је мањи број апарата купљених од Израела – IAI Searcher Mk II и IAI Bird Eye 400, а остало су руски апарати које су произвеле руске компаније уз обилато коришћење страних делова.

Управо такви апарати данас чине већину парка беспилотних летелица руске армије. У своме арсеналу руске оружане снаге имају 5 типова беспилотних летелица домаће производње. То је летелица коју је произвела фабрика „Ижмаш – беспилотни системи”, затим модели „Груша”, „Гранат” и „Орлан-10” у производњи „Специјалног технолошког центра”, и „Елерон” и „Тахион” чији је произвођач затворено акционарско друштво „Еникс”.

Није познато који конкретно апарати нису оправдали очекивања Министарства одбране, али сви они заиста имају извесне недостатке. Зна се на пример, да беспилотна летелица „Груша”, коју користе Падобранске десантне јединице и јединице Главне обавештајне управе (ГРУ), не функционише на температурама испод минус 20 степени, а у њеној производњи се користи доста страних компонената. На пример, за управљање летом се користе ноутбук рачунари Panasonic.

И поред тога, сви ови програми се развијају, и засада нема информација о очигледним неуспесима у њиховој примени (као за време првог програма из 2008-2010. године). Укупно време лета беспилотних летелица током 2014. године 4 пута је веће него претходне, 2013. године.

Приватни произвођачи су угрожени

Међутим, даља судбина приватних произвођача је под знаком питања. Држава је одлучила да координацију развоја малих беспилотних летелица повери Уједињеној корпорацији за производњу инструмената. Компаније које сада улазе у овај холдинг познате су по томе што су још у совјетско време производиле беспилотне летелице „Пчела” и апарате „Луч”, „Дрозд”, „Типчак” и „Аист”. Прва од набројаних није успела да полети, а последњи модел у овом низу пао је на земљу и изгорео приликом тестирања 2009. године. Сведочанство о квалитету овог производа сачувано је и на Јутјубу (https://youtu.be/yChRS10Pjps). Па ипак, најиндикативнија је судбина беспилотних летелица „Дрозд” и „Типчак”, које су учествовале у првој „регрутацији” Министарства одбране, када је уложено 5 милијарди рубаља, а није добијено ништа. Резултате тог програма 2010. године је сумирао заменик министра одбране Владимир Поповкин. Он је изјавио да „ниједан апарат који су понудили произвођачи није прошао тестирање”.

Те околности нису сметале Уједињеној корпорацији за производњу инструмената да буде координатор новог међуресорног програма развоја беспилотне авијације за период 2016-2025. године, и да најави да ће до 2025. године испоручити оружаним формацијама „неколико стотина система са беспилотним летелицама различите класе и намене”. И о овом програму се засада мало зна, као и о новој беспилотној летелици. У саопштењу за јавност саме корпорације поменуто је само да тај програм дефинише финансирање и научно-производну сарадњу приликом израде технологија које су од критичне важности за савремене беспилотне летелице. Сада је у току усаглашавање тог програма у Министарству индустрије и трговине Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“