Сада и Дивљи Запад има свој „Калашњиков”

Најпре треба видети ко, како и зашто купује производе „Калашњиков” у САД, па и у целом свету (овде није реч о извозу наоружања за армије и друге оружане државне структуре – говоримо само о трговини цивилним оружјем у малопродаји). У том погледу се све земље деле на оне у којима је поседовање и ношење оружја још увек легално и оне у којима је већ забрањено. У првом случају ради се о продаји цивилног оружја за самоодбрану и лов, а у другом може бити говора само о војним моделима (или моделима који изгледају као војни).

„Калашњиков“ одлази на тржишта земаља у развоју
Концерн „Калашњиков“ планира крупну модернизацију. Нове технологије треба да помогну у снижавању трошкова рада и стицању добити.

Које од ова два тржишта је важније за концерн „Калашњиков”? Наравно, ово друго тржиште је далеко значајније. Међутим, када је реч о цивилном оружју, чак и деца знају да САД имају највише легалног оружја по глави становника, највећу потражњу и највећу куповну моћ. За сваког произвођача оружја је то тржиште „светиња над светињама”, с тим што није довољно посетити ту „светињу”, тј. стићи до ње, него се у њој треба и задржати свим силама и што је могуће дуже. То правило важи и за концерн „Калашњиков”. Чак ни у Русији, са њеном бескрајном тајгом, не може се наћи толико ловаца, колико у САД има колекционара свих врста оружја. Зато је концерн „Калашњиков”, по речима његовог менаџера за комуникације Василија Бровка, продавао на америчком тржишту 90% свих својих производа за цивилну употребу (http://russian.rt.com/article/50170).

Руски концерн је извозио у Америку цивилно ловачко и спортско оружје, између осталог и популарни карабин „Сајга” (цивилна варијанта аутомата „Калашњиков”) за различите врсте муниције, као и карабине „Лос”, „Барс”, „Собољ” и „Рекорд”, а такође ловачко оружје. Поред тога, „Калашњиков” је за америчку полицију производио полуаутоматске пушке са глатком цеви „Сајга 12”. Па ипак, већи део ивоза у САД (нешто више од 50% или преко 100 хиљада аутомата годишње) чиниле су управо цивилне верзије аутомата АК-47, које амерички колекционари цене као својеврстан симбол СССР-а, нешто попут лутке матрјошке или капе „ушанке” са црвеном петокраком. Американци их купују да попуне своју колекцију, и тек понекад их носе у природу да „мало гађају”, тако да за потенцијалне купце није толико важан квалитет тих аутомата. У том смислу посебно су чудне најаве представника концерна „Калашњиков” да ће се „борити против те појаве (тј. против производње аутомата АК-47 у САД) производњом потпуно новог оружја које ће се и по квалитету разликовати од сличних модела”.

Руске мегафабрике: прича о легендарном аутомату „Калашњиков“

Логику америчких потрошача најбоље је објаснио бивши председник компаније RWC (бившег партнера концерна „Калашњиков”) Џеј Порц: „Можете то упоредити са вином. Када размишљате о вину, шта вам прво пада а памет? Француска вина. Овде је иста ситуација. Аутомат АК-47 је најбољи ако долази из Русије, јер је то оригинал. И уопште није битно да ли је то заиста тако (http://www.vestifinance.ru/articles/46453).

То, додуше, није сметало Порцовој компанији да покрене производњу аутомата АК-47 после забрање увоза оригинала, што заправо и није несвакидашња појава на светском тржишту оружја. СССР се није посебно интересовао за питања ауторских права, тако да се у свету одавно производе копије руског аутомата. То се ради у најмање 20 земаља света. У САД је оружје по угледу на аутомат „Калашњиков” производило 16 предузећа у 11 америчких држава, и то још пре увођења санкција (http://ak-47.us/ak-47-information/ak47-factories).

Увођењем санкција оригинал је нестао са тржишта, и RWC сада покушава да искористи ранију сарадњу са концерном „Калашњиков” и да заради додатне бодове у борби против конкуренције. О томе сведочи и рекламни слоган за аутомат „Калашњиков” са натписом „Made in USA”: „Руско наслеђе – америчке иновације”.

Калашњиков, made in USA: легалан или не?
Амерички произвођач стрељачког оружја „Russian Weapon Company“ (RWC) донео је одлуку да самостално производи легендарне аутоматске пушке „Калашњиков“ АК-47, без учешћа руске стране. RWC је раније био званични дилер производње Концерна „Калашников“ у САД. Да ли ова компанија има право на тако нешто и да ли ће моћи да направи прави АК?

Шта на све то кажу власници ауторских права у Русији? Они засада дају крајње благе изјаве и карактеришу све ово као „очекивани потез”. По свему судећи, надају се да ће се после укидања санкција вратити на америчко тржиште.

А док се то не догоди, концерн планира да компензује губитак огромног америчког тржишта изласком на велики број „малих” тржишта, међу којима се помињу Африка, Блиски исток, југоисточна Азија и Латинска Америка, а такође интензивнијом продајом војног наоружања. Концерн „Калашњиков” сам прогнозира да ће ове године продаја војног наоружања бити троструко већа (пре свега захваљујући већим наруџбинама руске армије).

Када је реч о побољшању квалитета и нових карактеристика оружја, „Калашњикову” ће тај тренд свакако затребати у борби са страном конкуренцијом. Проблем је само у томе што сви руски произвођачи цивилног оружја, заједно узети, у самој Русији заузимају свега 30% тржишта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.