Сада и Дивљи Запад има свој „Калашњиков”

Фотографија: ТАСС

Фотографија: ТАСС

Америчка компанија Russian Weapon Company (RWC), која је била главни дистрибутер оружја марке „Калашњиков” све док истоименом руском концерну нису уведене санкције, прошле недеље је почела да продаје легендарне совјетске аутомате АК-47 сопствене, тј. америчке производње. У Русији такав потез није изазвао чуђење. Представници концерна „Калашњиков” најавили су заузврат да ће диверзификовати тржиште, побољшати квалитет руског цивилног оружја и повећати приходе од продаје војног наоружања. На чему се заснива њихов оптимизам?

Најпре треба видети ко, како и зашто купује производе „Калашњиков” у САД, па и у целом свету (овде није реч о извозу наоружања за армије и друге оружане државне структуре – говоримо само о трговини цивилним оружјем у малопродаји). У том погледу се све земље деле на оне у којима је поседовање и ношење оружја још увек легално и оне у којима је већ забрањено. У првом случају ради се о продаји цивилног оружја за самоодбрану и лов, а у другом може бити говора само о војним моделима (или моделима који изгледају као војни).

Које од ова два тржишта је важније за концерн „Калашњиков”? Наравно, ово друго тржиште је далеко значајније. Међутим, када је реч о цивилном оружју, чак и деца знају да САД имају највише легалног оружја по глави становника, највећу потражњу и највећу куповну моћ. За сваког произвођача оружја је то тржиште „светиња над светињама”, с тим што није довољно посетити ту „светињу”, тј. стићи до ње, него се у њој треба и задржати свим силама и што је могуће дуже. То правило важи и за концерн „Калашњиков”. Чак ни у Русији, са њеном бескрајном тајгом, не може се наћи толико ловаца, колико у САД има колекционара свих врста оружја. Зато је концерн „Калашњиков”, по речима његовог менаџера за комуникације Василија Бровка, продавао на америчком тржишту 90% свих својих производа за цивилну употребу (http://russian.rt.com/article/50170).

Руски концерн је извозио у Америку цивилно ловачко и спортско оружје, између осталог и популарни карабин „Сајга” (цивилна варијанта аутомата „Калашњиков”) за различите врсте муниције, као и карабине „Лос”, „Барс”, „Собољ” и „Рекорд”, а такође ловачко оружје. Поред тога, „Калашњиков” је за америчку полицију производио полуаутоматске пушке са глатком цеви „Сајга 12”. Па ипак, већи део ивоза у САД (нешто више од 50% или преко 100 хиљада аутомата годишње) чиниле су управо цивилне верзије аутомата АК-47, које амерички колекционари цене као својеврстан симбол СССР-а, нешто попут лутке матрјошке или капе „ушанке” са црвеном петокраком. Американци их купују да попуне своју колекцију, и тек понекад их носе у природу да „мало гађају”, тако да за потенцијалне купце није толико важан квалитет тих аутомата. У том смислу посебно су чудне најаве представника концерна „Калашњиков” да ће се „борити против те појаве (тј. против производње аутомата АК-47 у САД) производњом потпуно новог оружја које ће се и по квалитету разликовати од сличних модела”.

Логику америчких потрошача најбоље је објаснио бивши председник компаније RWC (бившег партнера концерна „Калашњиков”) Џеј Порц: „Можете то упоредити са вином. Када размишљате о вину, шта вам прво пада а памет? Француска вина. Овде је иста ситуација. Аутомат АК-47 је најбољи ако долази из Русије, јер је то оригинал. И уопште није битно да ли је то заиста тако (http://www.vestifinance.ru/articles/46453).

То, додуше, није сметало Порцовој компанији да покрене производњу аутомата АК-47 после забрање увоза оригинала, што заправо и није несвакидашња појава на светском тржишту оружја. СССР се није посебно интересовао за питања ауторских права, тако да се у свету одавно производе копије руског аутомата. То се ради у најмање 20 земаља света. У САД је оружје по угледу на аутомат „Калашњиков” производило 16 предузећа у 11 америчких држава, и то још пре увођења санкција (http://ak-47.us/ak-47-information/ak47-factories).

Увођењем санкција оригинал је нестао са тржишта, и RWC сада покушава да искористи ранију сарадњу са концерном „Калашњиков” и да заради додатне бодове у борби против конкуренције. О томе сведочи и рекламни слоган за аутомат „Калашњиков” са натписом „Made in USA”: „Руско наслеђе – америчке иновације”.

Шта на све то кажу власници ауторских права у Русији? Они засада дају крајње благе изјаве и карактеришу све ово као „очекивани потез”. По свему судећи, надају се да ће се после укидања санкција вратити на америчко тржиште.

А док се то не догоди, концерн планира да компензује губитак огромног америчког тржишта изласком на велики број „малих” тржишта, међу којима се помињу Африка, Блиски исток, југоисточна Азија и Латинска Америка, а такође интензивнијом продајом војног наоружања. Концерн „Калашњиков” сам прогнозира да ће ове године продаја војног наоружања бити троструко већа (пре свега захваљујући већим наруџбинама руске армије).

Када је реч о побољшању квалитета и нових карактеристика оружја, „Калашњикову” ће тај тренд свакако затребати у борби са страном конкуренцијом. Проблем је само у томе што сви руски произвођачи цивилног оружја, заједно узети, у самој Русији заузимају свега 30% тржишта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“