Космос без границa: 40 година од експедиције „Сојуз-Аполо”

Лансирањем свемирске летелице „Сојуз-19” са космодрома „Бајконур” и летелице „Аполо” са рта Канаверал у Флориди 15. јула 1975. године почео је први заједнички свемирски  лет посада различитих држава у историји човечанства. Заједничку свемирску мисију иницирао је председник САД Ричард Никсон. Совјетски Савез и Сједињене Државе морали су да осмисле механизме за повезивање свемирских летелица и да адаптирају системе радио-веза како би у случају несреће у космосу космонаути две државе могли да притекну једни другима у помоћ. 

17. јула 1975. године у 19 часова и 12 минута совјетска свемирска летелица „Сојуз-19” са космонаутима Алексејем Леоновом и Валеријем Кубасовом спојила се са америчком летелицом „Аполо-18”, на којој су се налазили Томас Стафорд, Венс Бренд и Дик Слејтон. Тако је настала прва међународна свемирска станица – прототип данашње Међународне свемирске станице. 

„Овај лет је доказао да је на Земљи и у космосу могућа мирољубива сарадња. Космички бродови различите класе, израђени на основу различитих технологија, лансирани са различитих тачака Земљине кугле, могу се сусрести и спојити у космосу”, прокоментарисао је овај историјски догађај за Руску реч пилот-космонаут, херој Руске Федерације, начелник Центра за обуку космонаута Јуриј Лончаков. 

Од чега је све почело: вотка на свемирском броду

60-их година прошлог века сарадња совјетских и америчких „космичких” научника била је сведена на сусрете на међународним конференцијама. Совјетски Савез и Сједињене Државе су у октобру 1970. године први пут размотрили могућност спајања космичких бродова са посадама. Две године касније две државе су потписале споразум о заједничком космичком лету у оквиру међународног експерименталног програма „Сојуз-Аполо” и започеле његову припрему. 

Научници и космонаути СССР-а и САД су припрему посаде за космички лет морали да спроводе не само у својој бази, него и у бази партнера. Тешкоће су настајале због језичке баријере и ограничења у вези са тајношћу података. 

Међутим, после спајања бродова „лед је пробијен”. Космонаути су пронашли заједнички језик и чак се шалили међу собом. На пример, када су се одмах после спајања летелица космонаути окупили, командант „Сојуза” Алексеј Леонов је свима дао тубице на којима је писало „вотка”, предложивши да се, по руском обичају, попије нешто жестоко пред ручак. Американци су се сумњичаво згледали, јер то, наравно, није дозвољено, али затим су пристали. У тубама ипак није била вотка, него боршч. Леонов је лажне етикете припремио још на Земљи.

Звездани космонаути: бесане ноћи у свемиру

Када се „Сојуз” већ налазио на стартној позицији пред полетање, стручњаци су утврдили да телевизијски систем на летелици не функционише. Тек у космосу руски космонаути су из Центра за управљање летовома добили упутства за поправку комутационог блока. Космонаути су на томе радили целе ноћи. Испоставило се да ни Американци нису спавали: заглавила им се полуга на механизму за спајање летелица, што је могло да их спречи да пређу из „Апола” у „Сојуз”. То значи да се могло десити да до историјског сусрета и не дође! Међутим, бесана ноћ није била узалудна: обе посаде су успеле да реше све проблеме. 

НАСА моли Русију да настави сарадњу на МКС
И поред очигледног колапса америчко-руских билатералних односа, украјинска криза није утицала на реализацију великих међувладиних космичких пројеката као што је Међународна космичка станица (МКС). САД моле Русију да 2020. не „потапа“ МКС, али је судбина једине људске насеобине у космосу и даље неизвесна.

До изражаја су дошли искуство и првокласна обученост совјетских и америчких космонаута. Пре овог лета Алексеј Леонов, капетан „Сојуза”, први на свету је изашао у отворени космос из летелице „Восход-2”. Томас Стафорд, командант „Апола”, више пута је реализовао маневре приближавања на бродовима „Џемини-6” и „Џемини-9”, а такође је облетео 31 круг око Месеца. 

За време експерименталног лета „Сојуз-Аполо” космонаути су реализовали све главне задатке програма: остварили су приближавање и спајање летелица, извели су прелазак чланова посаде из једног брода у други, успоставили су сарадњу Центара за управљање летовима и извршили су све планиране заједничке научне експерименте. „Прво руковање у космосу” (под овим називом је експедиција „Сојуз-Аполо” позната у целом свету) било је један од најзначајнијих политичких догађаја епохе и означило је почетак сарадње двеју моћних држава у космосу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.