Ракетни систем Топољ – 30 година на бранику отаџбине

22 јул 2015

Јевгениј Крутиков

„Взгляд”

Фотографија: EPA

Страшни Топољ празнује јубилеј – пре тридесет година у борбено дежурство је уведен први ракетни систем овог типа. Његово увођење у експлоатацију било је преломни тренутак у нуклеарној конфронтацији двеју суперсила. И поред тога што је већ „зашао у позне године”, Топољ је и даље незаменљив када је реч о стратешкој безбедности Русије.

Када је први Топољ уведен у борбено дежурство, нуклеарна конфронтација између СССР-а и САД већ је поред квантитативне добила и квалитативну компоненту, тј. прерасла је у борбу такозваних „тријада”, тј. различитих носача атомског оружја: стратешких бомбардера, копнених ракетних система (са лансирним силосима) и подморница.

Русија ствара свој систем „муњевитог глобалног удара“
Русија може да направи свој еквивалент за систем „глобалног муњевитог удара“ у случају реалне претње од стране САД.

Ракете које се базирају у лансирним силосима на копну биле су темељ нуклеарних снага Совјетског Савеза, али су оне рањиве у случају непријатељског напада. Због тога се појавила идеја о стварању система који нису везани за једно место. Најпре је совјетско руководство, као и Американци, покушавало да гради подморнице, тако да се трка у наоружавању преселила у подводни свет. Обе стране су се трудиле да сакрију своје ракете што је могуће дубље и што даље од непријатеља. Подморнице типа „Ајкула” („Тајфун” по систематизацији НАТО-а) највеће су на свету, али им је управо то био и својеврстан недостатак.

Наиме, совјетски војно-поморски систем од самог почетка је био у слабијој позицији због географског положаја. НАТО је поставио велики број преграда између Исланда и Фарских острва (подводни каблови, бове и мине), тако да је само мали број совјетских подморница могао да исплови из Баренцовог мора у океан.

Техничке карактеристике:

дужина трупа заједно са главом – 22,7 м
пречник – 1,86 м
стартна тежина – 47,2 т
борбена носивост последњег степена ракете – 1200 кг
домет – 11.000 км

Тада су се појавили Топољи као потпуно ново решење у стратегији нуклеарног ратовања. Суштинска предност тих ракетних система није се састојала у тактичким карактеристикама балистичких ракета, него у самој могућности да се оне непрекидно премештају са места на место. Другим речима, ракете су „испливале” на површину и омогућено им је да се стално крећу копном, тако да је тешко лоцирати их.

На крају се испоставило да су управо Топољи постали незаменљиво наоружање, јер су то мобилни системи који могу да избегну први напад Америке и да у њему остану неоштећени, будући да се могу премештати чак и у пределима где нема никаквих путева, тј. могу да се крећу и по обичном путу, и по беспућу. Управо због тога су они „неуништиви” део руске атомске тријаде и у догледно време ће остати у арсеналу руске армије као један од основних елемената нуклеарног стратешког система Русије.

Три најопаснија руска неутрализатора америчког система ПРО
Генерал армије Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Оружаних снага РФ, крајем јануара је за медије изјавио да ће Русија „предузимати узвратне мере“ против развијања глобалног америчког система ПРО.

Тренутно је ракетним системима Топољ наоружано 7 ракетних дивизија од укупно 12, колико их има у Стратешким ракетним трупама. Тејковска ракетна дивизија модернизована је ракетним комплексима Топољ-М и Јарс. Интерконтинентални стратешки систем Топољ-М је тростепена ракета на чврсто гориво, са бојевом главом у једном блоку, „упакована” у транспортно-лансирни контејнер. Ракета је употребљива преко 20 година.

Процес модернизације у току је и у новосибирској и нижњетагилској дивизији. До краја 2015. године новосибирска дивизија ће добити још један пук ракетних система Топољ, а нижњетагилска – још два.

Скраћена верзија. Оригинални текст:http://vz.ru/society/2015/7/20/757083.html

Росијскаја газета. Сва права задржана.