Русија опет примењује интерконтиненталне балистичке ракете „Сатана”

Фотографија: РИА „Новости“.

Фотографија: РИА „Новости“.

Руска Федерација планира да употреби интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М „Војвода” (после конверзије – „Дњепар”), односно „Сатана” по класификацији НАТО пакта, за лансирање сателита. Русија поседује око 60 таквих ракета. Скупе „Војводе” ће у наредних пет година бити повучене из војног арсенала, али неће ићи на рециклажу. Уместо тога је планирано да се искористе за лансирања комерцијалних сателита.

„Дњепар” је конверзија интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М (у различитим модификацијама). Њену употребу на тржишту нуди компанија „Космотранс”, која је својевремено основана у Москви по споразуму између влада Русије и Украјине. Ове ракете су произведене у Дњепропетровску (Украјина). С почетком 1990-их се повлаче из употребе у армији, те су стога преуређене за лансирање сателита, такође уз непосредно учешће украјинских предузећа. Међутим, војнополитичка криза је унела пометњу у међународну космичку сарадњу са учешћем Русије. Тако је постала нејасна и ситуација са програмом ракете-носача „Дњепар”.

Војна ракета у мирнодопске сврхе

Раније, у зиму 2015. године, руски представници су најавили преиспитивање учешћа Русије у том програму. Међутим, 23. јула је Министарство одбране РФ саопштило да ће лансирања ракете-носача „Дњепар” бити настављена, а конверзијом ракете, тј. њеним преуређивањем за употребу у цивилне сврхе, бавиће се Државни ракетни центар „В. П. Макејев” у уралском граду Миасу. Компанија „Космотранс” од пролећа демантује тврдње да има проблема са ракетом-носачем „Дњепар”, и штавише, саопштава да од јесени 2015. године треба да буду лансирана два комуникациона сателита америчке компаније „Иридијум”, а за 2016-2017. је планирано још пет лансирања.

Русија поседује нешто више од 60 интерконтиненталних балистичких ракета Р-36М, које до 2020. године треба у потпуности да буду повучене из арсенала, уколико рок њихове употребе још једном не буде продужен. Ради поређења, 1999-2015. године су лансиране 22 ракете „Дњепар” (21 успешно лансирање). Конкуренција међу произвођачима ракета расте у целом свету, па и у Русији, али расте и потреба за лансирањем сателита у орбиту. Ракета-носач „Дњепар” у том смислу заузима веома важан сегмент тржишта. Помоћу ње је 2003-2012. лансирано 22% свих микросателита (10-100 кг) и 18% свих наносателита (1-10 кг). Засада су то најбољи показатељи у поменутим сегментима, с тим што треба истаћи веома висок степен поузданости ове врсте ракета. Десетине универзитета и компанија по целом свету данас раде на развоју технологија за овакве апарате, тако да се може прогнозирати стабилан раст њиховог броја у наредним годинама.

Оријентациона цена једног лансирања „Дњепра” варира између 24 и 30 милиона америчких долара. Уколико у скорије време избацивање апарата у орбиту знатно не појефтини, ова ракета има шансе да остане у употреби све до 2030-их, јер је лансирање сателита помоћу ње заправо алтернатива за њену рециклажу.

Привремена замена за „Ангару”

Међутим, изузимање украјинске стране из овог пројекта и поверавање конвертовања ракете Р-36М Државном ракетном центру „В. П. Макејев” подразумева одређене напоре и ризике, јер поменуто предузеће треба да конвертује ракету која му није блиска, и то треба да уради у одређеном року.

Потребно је дорадити и систем управљања ракетом (то обавља харковска компанија „Хатрон”), али је у том погледу компанија већ обавила свој део посла за предстојеће јесење лансирање „Иридијумових” сателита. У Русији постоје бар 4 компаније које се баве електроником космичке технике (међу њима су Централна научно-производна корпорација „Лењинац”, Научно-производни центар за аутоматику и производњу уређаја „Н. А. Пиљугин” и др.). Али и за њих ће, у случају коначног одустајања од кооперације са украјинским партнерима, рад са ракетом-носачем „Дњепар” бити проблематичан, јер нико од њих није предвидео такву врсту посла, нити ју је укључио у свој производни план.

Било како било, за 2015-2017. је најављено шест лансирања, и она морају бити извршена независно од потешкоћа на које ће се наићи, јер је у питању репутација Русије као вршиоца услуга у космичкој сфери. А убудуће ће се руско руководство свакако позабавити усавршавањем и минимализацијом трошкова ракете-носача „Ангара”, која може да замени „Дњепар”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“