Русија научно образложила своје претензије на Арктик

Фотографија: Alamy / Legion Media.

Фотографија: Alamy / Legion Media.

Русија је новим физичким моделом кретања Земљине коре научно образложила захтев за проширење свог епиконтиненталног појаса на Арктику. Руска Федерација претендује на 1,2 милиона квадратних километара територије Северног леденог океана, где резерве природних енергената износе око 5 милијарди тона.

Научници Института за океанологију „Ширшов” Руске академије наука припремили су нови физички модел еволуције Земљине коре на Арктику, што је омогућило и Русији, али и другим земљама, да претендују на арктичке територије. Модел доказује да су подводни гребени Ломоносова и Мендељејева у Северном леденом океану део руског епиконтиненталног појаса, док би Северни пол требало да припадне Данској. У августу је захтев Русије достављен Комисији за границе епиконтиненталног појаса УН. Ако захтев буде прихваћен, онда приступ арктичкој зони може бити ограничен већини европских држава, а такође Америци, Кини, Индији и Јапану.

Чији је Арктик?

По речима руских научника, њихов модел је прецизнији од свих модела који постоје. У њему је први пут објашњен механизам кретања блокова Земљине коре, као и порекло главних тектонских елемената и структура дна Северног леденог океана. Научници сматрају да је нови модел напредна концепција, која открива досада непознат научни правац: веродостојну реконструкцију механизма кретања блокова Земљине коре на Арктику.

Захтев Русије може и другим северним земљама послужити као научни темељ за ширење територије на епиконтиненталном појасу. Административне границе појединих држава могу се проширити до Северног пола. „Наше колеге из Норвешке, Канаде, САД и Данске такође су заинтересоване за овај модел и интензивно га проучавају”, саопштио је за „Руску реч” Леополд Лопковски, заменик директора за геолошка истраживања Института за океанологију „Ширшов” Руске академије наука.

„Сада је јасно да Гакељев гребен, на који је Русија раније претендовала, није део епиконтиненталног појаса. То је океанско дно. Северни пол по средишњој линији међудржавних граница у принципу треба да припадне Данској, и сада Копенхаген, Отава и Москва воде преговоре на ту тему, рекао је за „Руску реч” Јуриј Сичов, директор државног Океанографског института „Зупков”. „Што се тиче гребена Ломоносова и Мендељејева, нико више и не сумња да су они део руског епиконтиненталног појаса”. Како су показала истраживања, пре 120 милиона година гребени су постепено почели да клизе све даље од копна, али се нису отргли од Евроазијског континенталног руба.

Десет година истраживања

За стварање модела руским научницима је требало преко десет година геолошких и геофизичких истраживања, и много захтевних поморских експедиција са коришћењем ледоломаца и научноистраживачких бродова. Код Гребена Мендељејева су уз помоћ бушаће опреме узети узорци стена за које се претпоставља да су старе око 300 милиона година.

Резултат истраживања су картографски и геофизички подаци који, како сматрају научници, треба да задовоље комисију УН. Русија од 2001. године претендује на подручје епиконтиненталног појаса богато фосилним горивом. То подручје обухвата и гребене Ломоносова и Мендељејева. Међутим, први захтев је одбијен због недостатка података.

Директор Института за истраживање Арктика, професор Владимир Павленко, уверен је да ће се сада УН сложити са претензијама Русије: „Потпуно је логично што је 2001. године захтев одбијен, јер није било готово никаквих прецизних података. Тешко је било очекивати да буде другачије. Али зато данас имамо све основе да очекујемо његово усвајање”, сматра он.

Па ипак, и поред озбиљног научног образложења, руски захтев може изазвати опречне реакције других земаља, прибојава се Лопковски. „Сада у Северни ледени океан изван економске зоне од 200 наутичких миља може да исплови брод било које државе”, истиче руски научник. Међутим, ако захтев Русије прође комисију УН, део акваторије више неће имати статус међународних вода.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies