На МАКС-у ће бити приказан први руски „невидљиви авион“

Супермане­варска невидљива интелигенција
Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији. Стручњаци се слажу да је руска авијација овим инжењерским ремек-делом стигла - а вероватно и престигла - свог главног конкурента: амерички F-22 „Раптор“.

МиГ 1.44 ће кроз неколико дана моћи да виде сви посетиоци МАКС-а. Овај авион досада никоме није приказан, ако се не рачуна то што је кратко демонстриран новинарима 1999. године. Али ни тада авион није полетео, него је само рулао по писти.

Својевремено је овај модел био класификован као мултифункционални фронтовски ловац (рус. „мультифункциональный фронтовой истребитель”, МФИ). Микојанов конструкторски биро му је дао такве могућности као што су изузетне маневарске способности, крстарећи лет брзином већом од звука, отежано радарско и термовизијско детектовање, мали простор за полетање и кратак залет на писти, примена најмодернијих достигнућа компјутерске технике у радарској опреми, нови системи управљања и још много тога. Занимљиво је да све ове новине не би повећале, него би, напротив, смањиле трошкове опслуживања авиона у ваздуху и на земљи.

Конкуренција америчком F-22

Огледно-конструкторски биро „Микојан“ је тек 1991. ушао у фазу израде скице и макете авиона, што значи да се новој летелици судбина није баш осмехнула. „Микојан” је затим прошао кроз доба тоталног финансијског дефицита 1990-их, преживео реструктуирање и на крају је претворен у Московску авијацијску производну корпорацију „МиГ”, уз касније спајање са Конструкторским бироом „Сухој”, тако да се вишенаменски фронтовски ловац са ознаком МиГ 1.44 подигао у ваздух само једном – 29. фебруара 2000. године. Пробни пилот је био Херој Русије Владимир Горбунов. Он је једини летео на моделу МФИ. Горбунов је окарактерисао авион као машину са високим потенцијалом.

Т-50 и F-22: разлике у борбеној филозофији
Судећи по патентној документацији, конструктори „Сухоја“ определили су се за комбинацију „невидљивости“ и суперманеварских способности уместо за америчку тежњу ка потпуно „невидљивом“ авиону. Само ће евентуални будући ратови пресудити која ће се филозофија боље показати.

Међутим, време је већ било изгубљено. МиГ 1.44 МФИ је својевремено припреман као ривал америчком ловцу Lockheed/Boeing F-22 Raptor, али је уступио место новом пројекту, авиону Т-50, чија производња је почела 2002. године. Једини примерак МиГ-а 1.44 који може да лети стајао је под отвореним небом у Институту за аеро-наутику „Громов“ у Жуковском, да би 2013. године био конзервиран. Управо тај примерак ће бити демонстриран у оквиру предстојеће авио-изложбе „МАКС 2015”.

Кинески траг

Па ипак, овај изванредни авион конструисан по схеми „canard“ („патка”), чији мотори имају променљиви обртни вектор, још увек не припада прошлости. Он је постао тема многих дискусија поводом „афере“ у којој су, наводно, технологије пројекта МФИ биле предате Кини.

Многи експерти су чврсто уверени да су технолошка достигнућа из пројекта МиГ 1.44 искоришћена приликом стварања кинеског ловца пете генерације Chengdu J-20. Исти тај податак је почетком августа 2011. године објавио Ројтерсов новинар, а он га је добио из анонимних извора. Међутим, портпаролка Руске корпорације за производњу авиона „МиГ“ Ј. Фјодорова демантовала је 25. августа 2011. године ове гласине, рекавши новинару РИА „Новости“ да „Русија никада није испоручивала, не испоручује и неће испоручивати Кини електронске склопове и погонске уређаје за ловачки авион пете генерације Chengdu J-20 ’Црни орао’”.

Више о руској војсци

Па ипак, поједини експерти и даље инсистирају на томе да су можда Кини предате технологије и цртежи ловца МиГ 1.46, који је усавршена верзија модела МиГ 1.44. Независни аналитичар Адиљ Мукашев, стручњак за питања руско-кинеских односа, претпоставља да је то био споразум комерцијалне природе. „Кинези су за новац добили нацрте појединих делова из ’Микојана’“, рекао је он за издање „Бастион“.

Било како било, јавност ће 2015. године први пут угледати МФИ 1.44. То значи да ова летелица више није строго чувана тајна, као што је некада била, и да је коначно изгубила шансу за серијску производњу у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.