Тајанствени морски сунђери лече рак

Фотографија: Alamy / Legion.

Фотографија: Alamy / Legion.

Руски научници су открили ново антиканцерогено средство. Они су током поморских експедиција до обала Курилских из далекоисточног морског сунђера издвојили једињење које уништава ћелије рака, тачније, приморава их да саме себе уништавају.

Научници су открили ново антиканцерогено једињење монанхоцидин А у далекоисточним морским сунђерима Monanchora pulchra који обитавају у северозападном делу Тихог океана.

Ово средство се по свом дејству битно разликује од већине познатих антиканцерогених хемотерапијских препарата. Оно код ћелија рака изазива такозвану аутофагију, тј. „самоварење”.

Ова истраживања се врше у Тихоокеанском институту за биоорганску хемију „Бељаков” (ТИБОХ) у Владивостоку и у Лабораторији за експерименталну онкологију немачке клинике Епендорф у Хамбургу.

„То је веома редак механизам и ово једињење је једно од малобројних таквих открића”, рекао је за „Руску реч” Валентин Стоник, члан Руске академије наука и директор Института ТИБОХ. „Ми смо открили нови механизам који отвара могућности за стварање нових антиканцерогених препарата”.

Могућности далекоисточних морских сунђера

Морски сунђери су и раније били познати као извор моћних антиканцерогених агенаса. На пример, научници са универзитета Лидс у Великој Британији успели су 2014. године да из сунђера Halichondria okadai добију препарат ерибулин против рака дојке. Ово средство не лечи карцином у потпуности, али је за време клиничких испитивања на 1800 пацијената доказано да је у просеку продужавало живот за пет месеци. Међутим, сада су први пут истражене биолошки активне супстанце које садрже далекоисточни морски сунђери Monanchora pulchra.

„Наш институт се годинама бави истраживањима у Светском океану. Сада је у току наша 47. експедиција у подручју Командорских и Курилских острва”, каже Стоник. „На самом научноистраживачком броду ’Академик Опарин’ врши се биолошко тестирање прикупљених узорака, а такође фракција и екстрата који су од њих добијени. На основу тога се бирају објекти за даље проучавање. У једној од претходних експедиција тај морски сунђер је изабран за истраживање са циљем да се из њега добију нова природна једињења”.

Супстанца Монанхоцидин А издвојена је током експедиције, а затим је истраживањима у лабораторијама овог Института 2010. године приступила Татјана Макарјева, доктор хемијских наука. Антиканцерогена својства сунђера истражују се већ дуже од пет година.

Када ће се појавити лекови?

Ми смо нашли прототип за стварање нових лекова, тј. издвојили смо индивидуалну супстанцу, установили њену структуру и проучили њена својства, а то је веома сложен и дуготрајан посао.

Валентин Стоник, директор Института ТИБОХ

Научници сматрају да је засада рано говорити о томе у којој мери је монанхоцидин А ефикаснији и сигурнији од постојећих препарата. Да би се то сазнало неопходно је извршити додатна фармаколошка истраживања. „Ми смо нашли прототип за стварање нових лекова, тј. издвојили смо индивидуалну супстанцу, установили њену структуру и проучили њена својства, а то је веома сложен и дуготрајан посао”, објаснио је за „Руску реч” Валентин Стоник. Ипак, већ сада се може рећи да ће ово откриће омогућити стварање нове групе антиканцерогених препарата.

Откриће приморских научника је показало да је медицинска отпорност ћелија рака проблем који се може решити. Истраживања су вршена на препарату цисплатин, а он је један од најчешће коришћених у клиничкој пракси. Испоставило се да монанхоцидин А може да убија ћелије рака које су отпорне на класичне медицинске препарате.

Сада научници планирају следеће фазе истраживања – траже начине за добијање нове супстанце у великим количинама путем органске синтезе или помоћу биотехнологија. Поред тога, неопходно је детаљније проучити пратећа дејства ових једињења на људски организам, као и друга њихова важна својства. Раније су се истраживања вршила само на појединим линијама ћелија рака, а сада ову супстанцу треба тестирати на животињама.

„То је засада само почетак пута, али он много обећава”, каже Валентин Стоник. „Ми смо сада у фази коју научници називају ’drug discovery’, што значи да се појавила идеја за стварање новог лека”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“