Најбоља руска војна техника специјалне намене

Своје мајсторство војни инжењери Русије, Белорусије, Кине и Египта могли су да покажу на такмичењима „Безбедна траса” у Нижегородској области и „Отворена вода” у Мурому. Победу на свим такмичењима освојили су руски тимови. Венецуеланска војна команда је чак обелоданила своју намеру да набави руску инжењеријску технику која се обично ретко извози. Укупно је било представљено 16 видова технике инжењеријских јединица, али ваља издвојити пет најбољих и најтраженијих модела.

Инжењеријска машина за рашчишћавање ИМР-2

Универзално средство инжењеријских јединица је инжењеријска машина за рашчишћавање. Она може да рашчисти рушевине природних и инжењеријских елемената код опасности од радијације. Машина је опремљена крановима, лопатицама и опремом за стругање при рашчишћавању рушевина. Захваљујући својој универзалности, примењује се и на тенковима за разминирање. Амерички еквивалент је М728, а немачки Pionierpanzer-1. ИМР-2 је израђен је на бази Т-72А. Возило на отвореном терену крчи 12 км пута за један сат, а у планинском масиву за један сат пролази 300-400 метара. Опслужују га два човека која аутономно могу да живе у кабини око три дана. Захваљујући хемијској заштити, ово је једино возило које ефикасно функционише и у условима високе радијације.

БВР-3МА (борбено возило за рашчишћавање) „Вепар”

Фотографија: Виталиј Кузмин / Wikipedia.org.

Специјални конструкторски биро „СКБ-200 Станкомаш“ је светски лидер у производњи минотрагача. Његова опрема стоји на миноловцу БМР-3МА „Вепар“, за који не постоји еквивалент у свету.  Као пример може послужити чињеница да коефицијент пропуштених мина код западних ваљкастих минотрагача износи 20-25%, а код минотрагача БМР-3МА је испод од 6%. Он је у стању да тражи мине у снегу, у земљи, на површини, а може пронаћи и оне са радио-упаљачима. Неутралише мине са дна бродова, као и оне са магнетним упаљачима.  „Вепар“ је пројектован да користи платформе Т-90 са кабином за посаду и системом за даљинско управљање минотрагачима и противавионским митраљезом.  Има резерве хране, воде, грејања и биотоалет, што му омогућава аутономност током три дана.

Машине за минирање ГМЗ-3М

Фотографија: Виталиј Кузмин / Wikipedia.org.

Први модели су се појавили још 1970-их година. Савремене модификације су ефикасније. Уместо недовољно ефикасне димне завесе уграђен је бацач граната „Туча“. Уграђени су сателитски и инерциони системи за навигацију. Уведено је дигитално индексирање мина, чиме се ствара потпуна електронска минска мапа, а систем одмах преноси координате у војну јединицу која је и извршила минирање. Такође је уведена опрема која омогућује искључивање механизма за стављање мина у борбени положај. Ови фактори проширују потенцијал коришћења овакве технике. С даљим развојем електронске технологије мине ће се моћи активирати и деактивирати даљински, преко програма миноловца.

ПТС-4 - пловећи средњи транспортер (амфибија) пете генерације

Фотографија: Руслан Кривобок / РИА „Новости“.

Намењен је за десантно пребацивање оклопних транспортера, артиљеријских система, људства и терета преко водених препрека. ПТС-4 је 2011. прошао државна испитивања. Ова возила су ушла у састав инжењеријско-минерских батаљона мотострељачких и тенковских бригада. Мотор снаге 840 KS може да развије брзину пловидбе од 15 км/ч, а посаду чине 2 члана. Наоружан је противавионским митраљезом калибра 12,7 мм. Захваљујући проширеном резервоару за гориво може се 10,5 сати кретати по води или 600 км копном.

ТММ-6 - тешки механизовани мост (мостополагач)

Фотографија: Виталиј Кузмин / Wikipedia.org.

Мобилни полагач мостова за прелазак преко водених препрека широких до 100 м и дубоких до 5 м прави мостове који су у стању да издрже технику од 60 тона. Велики недостатак му је ограничење дубине на свега 5 метара. Возило се састоји од полагача моста и блокова. Овакав блок састоји се од уздужно расклопивог дводелног распона (отвора моста са две траке) и телескопских потпорних стубова. Дужина једног распона је 17 метара. После монтирања, на мост се пење ново возило и наставља монтажу новог распона, све до обале. Процесом монтаже управља један човек који се налази покрај пулта на крми мостополагача. Време монтаже једног блока је 5 минута.

Росијскаја газета. Сва права задржана.