Бели медведи „дрмају ситуацијом“ на северу Русије

Фотографија: AP

Фотографија: AP

Руски истраживачи на острву Вајгач већ неколико недеља живе „под опсадом“, блокирани у својим кућама. Излазак из куће им онемогућавају бели медведи.

Пет белих медведа држи „под опсадом“ руску метеоролошку станицу на острву Вајгач у источном Сибиру. Они су се „улогорили“ неколико метара од истраживачке станице. У њој раде две девојке које су метеоролози и један мушкарац, механичар. Они уз себе немају средства за заштиту од грабљивих звери.

Почетком септембра се у решавање проблема укључио чак и министар природних ресурса и екологије Русије Сергеј Донској, који је своме министарству наложио да поради на спасавању људи и заштићених животиња. А губернатор Ненецког округа Игор Кошкин је обећао да ће сва приобална насеља добити гумене метке.

Ово није први случај конфликта људи са овим животињама. За последњих 10 година масовна миграција медведа са санти леда на обалу претворила је руски Крајњи Север у „царство грабљивих звери“. Људи ће на то морати да се навикну и да почну да се „договарају“ са животињама, сматрају стручњаци.

Несрећне избеглице или лењи мигранти?

Неочекиване „посете“ су почеле због глобалног отопљења. Масовну миграцију научници објашњавају одбијањем медведа да се прилагоде новим условима, као што су већ учиниле фоке и друге животиње.

5 начина како избећи непријатности са белим медведом

1. Немојте хранити медведа. Или бар немојте бацати смеће са остацима хране. Једна руска компанија за експлоатацију нафте је 2014. године одвезла 40 километара од насеља медведицу која је навикла да је људи хране, али се она ипак вратила.

2. Под суровим изгледом белог медведа крије се нежно и осетљиво срце. Немојте медведа плашити крицима и агресивним понашањем да не би пожелео да вас прождере.

3. Мирно реагујте на појаву медведа, немојте махати рукама у његовом правцу. Бука, бљесак или пуцањ у условима Севера не дају резултате.

4. Ако вас медвед ипак нападне, гумени метак је ваш најбољи пријатељ. Шок од бола ће га отерати. Не траба одмах убијати медведа, ипак је он угрожена и заштићена врста.

5.Ако медвед неће да вас остави на миру, пре него што пуцате у њега са намером да га погодите, покушајте смирено да поразговарате са њим. Звуци које ствара необична „двонога животиња“ могли би га збунити.

Први случајеви појаве белих медведа у близини насеља забележени су пре десетак година на Чукотки. Уследила је њихова појава на обали Јакутије, а затим близу полуострва Јамал. Већ 2012. године на једној од метеоролошких станица медвед је вребао научника и напао га када је овај изашао из куће.

Руководилац климатског програма Светског фонда за природу  (WWF) Алексеј Кокорин такође је био потенцијална жртва белог медведа на Шпицбергену. „Медведи не желе да се прилагоде, јер су открили могућност да храну добијају на лакши начин – од човека. Притом сами они као животињска врста уопште нису угрожени. Не треба драматизовати ситуацију – топљење леда ни на који начин није утицало на њихову способност преживљавања“, сматра Кокорин.

Животиња са когнитивним способностима

Научници су уверени да се напад белог медведа може избећи, а да се они притом не морају убијати ни рањавати. „На станици ’Фјодоров’ се не дешава ништа страшно. Просто људи који се тамо налазе не умеју адекватно да се понашају. Они се плаше напада. Али њих нико не напада! Животиње су дошле да истраже објекат који је њима нов и непознат“, сматра Никита Овсјаников, заменик директора арктичког природног резервата „Острво Врангеља“ и сарадник Института за проблеме екологије и еволуције.

Према његовим речима, бели медвед је животиња са високо развијеном  психом и когнитивним способностима. С обзиром да живи у тешким условима, он троши много енергије на проналажење хране. И долази до метеоролошких станица да провери има ли тамо нешто за јело. По мишљењу овог научника, чим медведи осете дејство гумених метака, они ће се удаљити од станице на неколико километара и заборавити на метеорологе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“