Џиновски сибирски вирус заразио амебе

Фотографија: Shutter Stock/Legion Media

Фотографија: Shutter Stock/Legion Media

Нови џиновски вирус Mollivirus sibericum откривен је на североистоку Сибира. Према проценама научника, он је у леду провео 30 хиљада година. Ово је већ четврти вирус који је од 2003. године пронађен на овом терену. Северна Евроазија крије и велики број других опасних открића.

Mollivirus sibericum има заиста велике димензије – дуг је чак 0,6 микрона, што значи да је видљив и кроз обичан оптички микроскоп.

Вирус су открили руски научници из Института за физичко-хемијске и биолошке проблеме педологије из Московске области. Они сада заједно са Француским националним истраживачким центром раде на даљем „оживљавању“ вируса и развоју овог пројекта.  

Захваљујући томе што су се у Mollivirus sibericum сачували узорци ДНК, научници су већ успели да новим вирусом заразе неколико амеба. „Проучавање нових вируса и проналажење метода рада са њима омогућиће нам да ситуацију држимо под контролом“, сматра познати руски вирусолог Шчелканов. „Глобално отопљење које се не може зауставити и које проузрокује топљење леда на Арктику пре или касније ће довести до нежељених последица и боље је да за њих сазнамо на време“.

Током последњих неколико година у северној Евроазији је откривено од 24 до 28 нових врста вируса. Скоро половина њих откривена је на арктичким острвима и у приобалном појасу, у Баренцовом мору и Тихом океану, изјавио је за „Руску реч“ Шчелканов. Према његовим речима, све то су мине са одложеним дејством.

„Данас се интензивно проучавају и стари изазивачи инфекција, који су изоловани у совјетско време у оквиру великог програма мониторинга опасних вирусних инфекција. У то доба нису постојали ефикасни методи за њихово проучавање, тако да су они конзервирани на ниским температурама у државној колекцији вируса“, објашњава Шчелканов.

Најдубље бушотине на територији на којој влада вечита зима, које су права ризница вируса, налазе се у Русији, у Јакутији и на Колском полуострву. Исти руско-француски тим је 2013. године открио други џиновски вирус – Pithovirus sibericum.

Засад се не зна колико су ови вируси опасни по човека. Mollivirus sibericum има преко 500 гена, а мегавирус Pandoravirus има 2500 гена, док вирус грипа типа А нема више од 11 гена. Међутим, по мишљењу стручњака, то не може бити показатељ колико су неки вируси опасни. „Вируси су унутарћелијски паразити и ефикаснији су када имају мали број гена“, објашњава Шчелканов. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“