Џиновски сибирски вирус заразио амебе

Фотографија: Shutter Stock/Legion Media

Фотографија: Shutter Stock/Legion Media

Нови џиновски вирус Mollivirus sibericum откривен је на североистоку Сибира. Према проценама научника, он је у леду провео 30 хиљада година. Ово је већ четврти вирус који је од 2003. године пронађен на овом терену. Северна Евроазија крије и велики број других опасних открића.

Mollivirus sibericum има заиста велике димензије – дуг је чак 0,6 микрона, што значи да је видљив и кроз обичан оптички микроскоп.

Вирус су открили руски научници из Института за физичко-хемијске и биолошке проблеме педологије из Московске области. Они сада заједно са Француским националним истраживачким центром раде на даљем „оживљавању“ вируса и развоју овог пројекта.  

Захваљујући томе што су се у Mollivirus sibericum сачували узорци ДНК, научници су већ успели да новим вирусом заразе неколико амеба. „Проучавање нових вируса и проналажење метода рада са њима омогућиће нам да ситуацију држимо под контролом“, сматра познати руски вирусолог Шчелканов. „Глобално отопљење које се не може зауставити и које проузрокује топљење леда на Арктику пре или касније ће довести до нежељених последица и боље је да за њих сазнамо на време“.

Током последњих неколико година у северној Евроазији је откривено од 24 до 28 нових врста вируса. Скоро половина њих откривена је на арктичким острвима и у приобалном појасу, у Баренцовом мору и Тихом океану, изјавио је за „Руску реч“ Шчелканов. Према његовим речима, све то су мине са одложеним дејством.

„Данас се интензивно проучавају и стари изазивачи инфекција, који су изоловани у совјетско време у оквиру великог програма мониторинга опасних вирусних инфекција. У то доба нису постојали ефикасни методи за њихово проучавање, тако да су они конзервирани на ниским температурама у државној колекцији вируса“, објашњава Шчелканов.

Најдубље бушотине на територији на којој влада вечита зима, које су права ризница вируса, налазе се у Русији, у Јакутији и на Колском полуострву. Исти руско-француски тим је 2013. године открио други џиновски вирус – Pithovirus sibericum.

Засад се не зна колико су ови вируси опасни по човека. Mollivirus sibericum има преко 500 гена, а мегавирус Pandoravirus има 2500 гена, док вирус грипа типа А нема више од 11 гена. Међутим, по мишљењу стручњака, то не може бити показатељ колико су неки вируси опасни. „Вируси су унутарћелијски паразити и ефикаснији су када имају мали број гена“, објашњава Шчелканов. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“