Пет најбољих руских система за радио-електронску борбу

Опасност за разараче: Хибини

То је релативно мали контејнер у облику торпеда. Ставља се на крајеве крила авиона („винглете”), чиме су летелице заштићене од свих савремених средстава ПВО и непријатељских ловаца. Кад посада авиона добије информацију о ракетном нападу, почиње да дејствује „Хибини” који „заштитном радио-електронском капом” покрива авион, што чини да се ракете једноставно „склањају” и не долећу до циља. „Хибини” појачава виталност авиона 25-30 пута. По речима помоћника генералног директора концерна КРЕТ (пројектанта и произвођача овог система РЕБ) Владимира Михејева, сви авиони које је Русија изгубила у Грузији били су „голи”, без средстава за радио-електронску борбу. Управо због овога је руска борбена техника претрпела губитке.

Узгред, „Хибини” се данас уграђују на Су-30, Су-34 и Су-35, тако да чувени „напад” бомбардером Су-24 на амерички разарач „Доналд Кук” у априлу 2014. уз тобожњу примену система „Хибини” у водама Црног мора није ништа друго до новинарска фантазија (мада само облетање око разарача није измишљено – оно се заиста догодило). Овај систем РЕБ-а може потпуно неутралисати противнички радар, међутим „Хибини” се не уграђује на Су-24.

Пасивни извиђач: „Москва 1”

Савремени систем за радио-лоцирање који ускоро стиже у јединице руске војске може да „види” и прати све летелице на удаљености од 400 km (претходни пробни пројекат РЛС „Автобаза” имао је максимални домет од 150 km). „Москва 1” ради на принципу пасивног радио-лоцирања. То значи да она не емитује никакве сигнале, већ само прима и анализира околне. Дакле, за разлику од стандардних радио-локационих станица, она остаје невидљива за противника.

„Москва 1” скенира ваздушни простор, чак распознаје тип објекта и непогрешиво га класификује: да ли је ракета или авион. Ове драгоцене информације станица моментално шаље командном пункту, где оператер доноси одлуку да ли да уништи објекат или не.  Осим тога, „Москва 1” може наводити на циљ системе ПВО да ови не би укључивали своје РЛС, остајући тако до краја невидљиви за непријатељску ватру.

Нова радио-локациона станица ускоро на Криму

РЛС „Дњепар“ у Севастопољу треба поново да се укључи у борбено дежурство, у оквиру националног система за упозорење на ракетни напад.

Одбрана за Искандере: Красуха-2

Без обзира на своје забавно и безазлено име, овај земаљски систем за радио-електронску борбу представља праву опасност за ДРЛОУ (авиони за радарско рано откривање и праћење) типа AWACS. Главни задатак „Красухе” је обезбеђење и покривање средстава ПВО, важних објеката на земљи и обезбеђивање војних групација у маршу. Оперативно-тактички ракетни систем „Искандер” и слични системи потпуно су незаштићени у маршу. „Красуха” им омогућава да без проблема стигну до задатог пункта и изврше развијање свог састава. Ако „Красуха” примети непријатељски авион за радарско откривање, она омета његов радар у пречнику од 250 km. Такво радио-електронско ометање онемогућава навођење оружја високе прецизности. Друга карактеристика „Красухе” је могућност деловања на „мозак” већ лансиране ракете, мењањем њене путање. Услед тога ракета почиње да „види” лажни циљ и туче по њему, не наносећи штету техници.

Кишобран против система „Град”: „Ртуть-БМ”

Овај систем РЕБ-а је један од најсавременијих у овом тренутку. „Ртуть” има задатак да одбрани војску и технику од артиљеријске ватре, ако артиљеријска муниција има радио-детонатор.

Да би се живој сили и наоружању нанела непоправљива штета, пројектил са радио-детонатором мора да експлодира на висини од 3-5 метара. „Ртуть” делује на радио-детонаторе мунције, они експлодирају на безбедној висини, а војска остаје безбедна.

Систем „Ртуть-БМ” не користи се само против радио-детонатора. По потреби се може применити и за ометање фреквенција противничке радио-везе.

Један систем (личи на оклопни транспортер са телевизијском антеном) може да обезбеди територију од 50 ha.

По речима пројектаната, „Ртуть-БМ” има велики извозни потенцијал и може се испоручивати на традиционална тржишта, у земље Средње Азије, Блиског истока, Африке и Латинске Америке.

Сломити „Иглу”: Президент-С

„Президент-С” је систем оптичко-електронског ометања који може заштитити сваку летелицу од ракета лансираних из преносних ракетних система ПВО, опремљених топлотном главом за самонавођење (реагују на топлоту авионског или хеликоптерског мотора). На опитним гађањима по хеликоптеру Ми-8 који је био причвршћен за специјални торањ, испаљиване су ракете из „Игле”. Гађало се са удаљености од само 1000 метара, али ни једна ракета није погодила циљ – сви пројектили су се „склањали” од хеликоптера и сами се уништавали: једноставно, систем за навођење ракете није погађао циљ због електронског ометања које ствара овај систем. 

Оштро око које бди над Русијом

Росијскаја газета. Сва права задржана.