Ни Терминатор не би имао шансе када би се сударио с „абехајцем".
Донат Сорокин/TAССУ овоме им помаже станица К-612-О за детектовање нуклеарних експлозија. И у случају онеспособљавања борбеног састава јединица АБХО, станица у аутоматском режиму прикупља све податке и шаље их командном пункту. Одмах по наношењу нуклеарних удара по Русији, команда може знати степен уништења инфраструктуре, време удара, висину нуклеарног облака, даљину распростирања, тип нуклеарне бојеве главе, као и њену снагу.
Систем је урађен на бази гусеничног оклопног пловећег возила (амфибије), опремљеног средствима за извиђање, геодезијску подршку и филтрирање ваздуха. Време за припрему је 30 минута. Информација о броју оваквих станица налази се у тајности.
Возило БМО-Т је делимични аналог БВП „Армата“. Уведено је у наоружање још почетком 2000-их. Са новом руском борбеном платформом обједињује га пре свега концепција. БМО-Т се може сматрати тешким борбеним возилом пешадије (БВП), са неким својим специфичностима. Пружа максималну заштиту посади и припадницима АБХО.
Основни борбени тенк Т-72 са измењеним конструкторским решењима послужио је као основа за БМО-Т. Овом борбеном возилу за „хемичаре“ главни задатак је превоз послужилаца пламенобацача. Превози посаду од осам чланова са 15 пламенобацача. Има митраљез ПКМ и два лака пешадијска пламенобацача ЛПО-97. Допунско наоружање чини 12 бацача димних кутија 902Б „Туча“ („Облак)“.
Ове јединице имају готово најстрашније и најсмртоносније оружје – тешке пламенобацачке системе – „Буратино“ и „Сонцепек“ („Припека“).
Оваква артиљерија се 20 година сматрала тајним оружјем. Изашла је из тајности када је 2000. године примењена против терориста у Чеченији. Пошто се облак састоји од смеше и ваздуха, сав кисеоник у облаку ступа у реакцију у тренутку експлозије. Процес је брз (делићи секунде), тако да после детонације, када притисак нагло скаче, следи нагли пад притиска (испод атмосферског): цепају се плућа, пуцају очи и бубне опне, кидају се унутрашњи органи.
У поређењу са својим претходником, ТОС-1 „Буратино“, „Солнцепек“ („Припека“) добио је 30 пројектила уместо 24. Возило користе руске јединице у борби против ИД у Сирији.
Ни Терминатор не би имао шансе када би се сударио са руском јединицом АБХО, опремљеном лаким пешадијским пламенобацачем ЛПО-97. Својим термобаричким пројектилима ЛПО прави детонације и спаљује све око себе у пречнику од 5 метара око погођеног циља. Притом, стрелац управља ватром како у затвореном простору, тако и на отвореном, док се налази у возилу. У комплет пламенобацача улазе четири термобаричка пројектила. Домет ватре је 500 метара, али је безбедан за примену и на блиском растојању од 9 метара.
За деконтаминацију технике јединице АБХО користе авионске моторе, монтиране на возило ТМС-65. Систем ради као велики фен који раздувава раствор за деконтаминацију оклопног возила у покрету. Обично се користе мотори ловачког авиона МиГ-15, али са 30% снаге. Ако би се појачао на 50%, преврнуо би оклопно возило. Понекад се срећу мотори најразличитијих ловачких авиона, укључујући и чешке.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу