Ракетна крстарица „Москва".
Антон Новодережкин/ТАССИз акваторије Каспијског мора 7. октобра 2015. године лансиране су крстареће ракете типа „Калибар“, чији су циљ били положаји терориста на територији Сирије. Каспијска флотила је недавно добила помало неугледне, мале ракетне бродове „Буян-М“ и патролни брод типа „Гепард“. Ови бродови су успешно обавили поменути задатак. Не само да су лансирали крстареће ракете, него су и контролисали њихов лет изнад територије трију држава и обезбедили прецизно погађање циља. Одступање од задатих координата није било веће од два метра.
Слично лансирање извршено је 17. новембра из источног дела Средоземног мора. Овог пута је циљ плотуна било седиште „Исламске државе“, град Рака, који руска авијација досада није бомбардовала. Информације о овој операцији се не износе у јавност, али постоје индиције да је у њој могла учествовати супермодерна руска подморница „Ростов на Дону“, са које је ракета и лансирана, а да је одред руске флоте том приликом покривала ракетна крстарица „Москва“ као главни брод Црноморске флоте РФ.
Успех руске Ратне морнарице у сиријској операцији у великој мери се објашњава најновијим достигнућима домаће војне индустрије. После распада СССР-а најмодернији погони за изградњу бродова остали су на територији независне Украјине. Управо тамо, на бродоградилишту у граду Николајеву прављени су најубојитији бродови совјетске флоте. У овом бродоградилишту је 1983. године поринута ракетна крстарица „Москва“ која је после 1991. године постала власништво Русије и од тада се активно примењује у борбеним операцијама. Дужа је од два фудбалска терена и развија брзину од 32 чвора. Наоружана је хеликоптерима, и што је најважније – може да лансира ракете. На овој крстарици монтирано је 16 противбродских ракета типа „Вулкан“ које могу да одбију практично сваки напад са мора.
Међутим, развој војних технологија све очигледније показује да време великих бродова пролази, тако да се руска ратна морнарица определила за бродове новог типа. Последњих година су у њен арсенал почели да пристижу мањи ракетни бродови. Управо међу њих спадају и бродови са којих се врше ракетни удари на исламисте у Сирији. Они су релативно малих габарита, нису толико брзи као крстарице, али су врло ефикасни. Брод типа „Буян-М“ носи 8 ракета „Калибар“ и противваздушне системе, захваљујући чему је достојан противник у савременом рату.
У Русији неколико предузећа производи ракетне бродове. Бродови Каспијске флотиле производе се у погонима Зеленодољског бродоградилишта које се налази у Татарстану на обалама Волге. Велика река се користи као транспортна артерија, што бродоградилишту омогућава да доставља бродове на Црно, Балтичко и Бело море. Поред ракетних бродова у Зеленодољску се граде и ховеркрафти, десантне корвете, противподморнички и помоћни бродови. Патролни бродови изграђени на обалама Волге извозе се у неколико земаља Азије и Африке.
Друго бродоградилиште чија је специјалност производња мањих војних бродова за ратну морнарицу Русије јесте калињинградска фабрика „Янтарь“. Откако су погони бродоградилишта заједно са градом Кенигзбергом после Другог светског рата ушли у састав Русије, инжењери овог бродоградилишта су за домаћу флоту направили преко 150 ратних бродова. Међу њима су и велики прекоокеански бродови – противподморнички и велики десантни бродови. Данас је специјалност бродоградилишта у Калињинграду производња фрегата и патролних бродова. Нова линија ових бродова покренута је пре неколико година. У овом бродоградилишту је 2010. године поринут њен први модел – патролни брод пројекта 11356 „Адмирал Григорович“.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу