Нано-цеви из Сибира најављују долазак „угљеничног века”

Владимир Путин је 30. новембра у Паризу у свом говору на конференцији Уједињених нација о климатским променама саопштио да ће нова технологија производње угљеничних наноцеви допринети да се емисија угљен-диоксида у Русији до 2030. године смањи за 160 до 180 милиона тона. Да ли заиста постоји неко научно образложење ових прогноза?

Наноцеви ће унапредити особине 70% материјала познатих човечанству тако што ће двоструко или чак троструко повећати њихову трајност. На тај начин смањиће се потрошња метала, гуме, конструкционих и других материјала, а то ће смањити штетно деловање на животну средину до којег долази услед њиховог коришћења и производње.

„Не само што наноцеви посредно имају позитиван ефекат у електроници и индустрији, који доводи до смањења емисије угљен-диоксида, већ је могућа директна конверзија угљен-диоксида у угљеничне наноцеви”, истиче Алберт Насибулин, професор Сколковског института за науку и технологију, стручњак у сфери наноматеријала.

Наносвет какав раније није био виђен

Нови материјали од CO2

Угљенична наноцев је у суштини графен (угљенична структура дебљине једног атома) увијен у облику цеви. То је један од оних материјала који ће, по мишљењу научника, променити наш живот.

Данас се наноцеви користе за покривање авиона, чипова, танких екрана. „Интензивно се разматра могућност њиховог коришћења при изради соларних панела нове генерације, као и инструмената за чување енергије”, каже Насибулин. „Мале количине овог материјала омогућавају да се значајно повећа отпорност на хабање и трајност металних и полимерних композитних материјала”.

Нови метод добијања наноцеви од угљен-диоксида ове године су предложили научници из George Washington University у САД. Суштина ове технологије је у томе што електрохемијска реакција на високим температурама омогућава да се угљен-диоксид разложи на наноцеви и кисеоник.

Широм света се интензивно проучавају особине наноцеви и њихова синтеза. Лидери у овој области у Русији су Институт за катализу Сибирског одељења Руске академије наука, Курчатовски институт, Кемеровски државни универзитет, Институт за конструкционе материјале „Промтеј”, тамбовска компанија „НаноТехЦентр”, Санктпетербуршки политехнички универзитет, Сколковски институт науке и технологије и многи други.

Метал будућности стиже из Сибира

Профит од цеви

Вишеслојне угљеничне наноцеви које се користе у производњи данас праве многе међународне компаније, на пример америчка компанија CNano, француска Arkema, јапанска Showa Denko, белгијска Nanocyl.

Једнослојне цеви које су потребне у електроници, за које се сматра да су квалитетније и које се више цене на тржишту донедавно су прављене у лабораторијским условима. Њихова цена је достизала 150 хиљада долара по килограму.

Михаил Претеченски, академик из Сибира и суоснивач компаније OCSiAI, први на свету је предложио технологију која 50 до 100 пута смањује трошкове масовне индустријске производње једнослојних наноцеви и цену обара на 3 хиљаде долара по килограму.

У новембру 2013. године пуштен је у рад највећи индустријски погон на свету за синтезу једнослојних наноцеви Graphetron 1.0.

Компанија у најскорије време планира да у Новосибирску отвори центар за израду прототипа технологија за производњу гуме, композитних материјала, литијумско-јонских батерија и многих других материјала на основу једнослојних угљеничних наноцеви.

„Масовна примена наноцеви могла би да промени изглед наше цивилизације. Постоји могућност стварања материјала будућности који су ефикаснији и еколошки чистији”, изјавила је за „Руску реч” Ксенија Куљгајева, руководилац одељења за маркетинг компаније OCSiAl.

Наноцеви из Новосибирска откупљују произвођачи из преко 30 земаља, укључујући Кореју, Јапан, САД, Немачку и Израел. „Особине наноцеви су добро познате у свету. Међутим, многи их још увек третирају као уско специјализовани додатак у производњи. Ми се боримо против тог стереотипа”, изјавила је Куљгајева. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.