Девет података о чувеној свемирској станици „Мир“

Reuters
20. фебруара 1986, у орбиту је лансиран први модул чувене совјетске свемирске станице „Мир“. Искуство стечено приликом њеног стварања искоришћено је за развој Међународне свемирске станице, а њено потапање је било повод за гласине о загонетној космичкој бактерији. По чему је још позната свемирска станица „Мир“?

1. Свемирска станица „Мир“ грађена је напорима 280 предузећа Совјетског Савеза. Међутим, да би посао био окончан неопходна је била интервенција партијског врха, јер су 1984. године сви ресурси СССР-а били ангажовани у програму стварања совјетског космичког брода „Буран“ (еквивалент америчког брода Shuttle), тако да су радови на самој свемирској станици били замрзнути.

Посада Сојуза-Т-15: Леонид Кизим (десно) и Владимир Соловјов. Космонаути пролазе обуку у центру „Гагарин“ и припремају се за први дужи боравак на станици „Мир“. 1986. (Александар Моклецов, РИА Новости)Посада Сојуза-Т-15: Леонид Кизим (десно) и Владимир Соловјов. Космонаути пролазе обуку у центру „Гагарин“ и припремају се за први дужи боравак на станици „Мир“. 1986. (Александар Моклецов, РИА Новости)

2. „Мир“ је прва међународна свемирска станица и симбол пријатељства међу космонаутима различитих земаља. На тој станици су боравиле посаде из САД, Јапана, Велике Британије, Француске, Бугарске и многих других земаља. Први страни гост на станици „Мир“ био је Сиријац Мухамед Фарис 1987. године.

3. На станици „Мир“ реализовано је преко 23.000 научних експеримената. Између осталог, научници су дошли до сазнања како се земљотреси прецизније предвиђају помоћу регистровања емисије наелектрисаних честица и тестирали су производњу нових метала и легура у условима микрогравитације.

Руски инструктор-космонаут Олег Пушкар уз помоћ ронилаца „поправља станицу Мир“. 4. јули 1997. (Reuters)Руски инструктор-космонаут Олег Пушкар уз помоћ ронилаца „поправља станицу Мир“. 4. јули 1997. (Reuters)

4. На станици „Мир“ извршено је 78 излазака у отворени космос који су укупно трајали 359 часова и 12 минута. Још увек колају гласине да је „Мир“ потопљен у Тихом океану 23. марта 2001. године због загонетне космичке бактерије која се на станици појавила после једног таквог изласка.

5. Рекордан период непрекидног боравка људи на станици „Мир“ (наравно, узимајући у обзир и смену посада) трајао је 3.642 дана, од 5. септембра 1989. године до 26. августа 1999. године.

6. Станица која је избачена у орбиту 1986. године била је само базни блок. Касније му је додато још неколико других модула – просторија за боравак, лабораторија и модул за спајање са америчким „Шатлом“. Тако је први пут реализован модуларни принцип изградње орбиталног комплекса који се сада користи у развоју Међународне свемирске станице.

7. На станици „Мир“ извршена су прва истраживања човековог понашања за време дужег боравка у бестежинском стању. Проучавана је реакција људског организма и психе на међупланетарне летове.

8. Истраживања зрачења на станици „Мир“ омогућила су да се прогнозира динамичка слика измене поља зрачења. Тако су постале познате године у којима је опасност од зрачења највећа за будуће летове у свемир.

Руски свемирски центар у близини Москве, 22. април. 1998. (АР)Руски свемирски центар у близини Москве, 22. април. 1998. (АР)

9. Првобитно је било предвиђено да се станица „Мир“ користи 5 година, али због рестрикције финансирања функционисала је три пута дуже него што је планирано.

Росијскаја газета. Сва права задржана.