На Марс упућена прва заједничка космичка мисија РФ и ЕУ

AP
Прва експедиција „ExoMars” има задатак да усаврши технологије рада на Црвеној планети и пронађе тамо трагове живота.

Са космодрома Бајконур 14. марта у 12:31 полетела је ракета „Протон-М” која носи на Марс руске и европске апарате. Главни задатак мисије је да пронађе метан, јер он може бити знак примитивног биолошког живота, а такође да испроба технологије меког „атерирања” усред пешчаних олуја које бесне на овој планети.

Датум старта није изабран случајно. По речима научника, март 2016. године је време када је растојање између Земље и Марса минимално и износи свега неколико десетина милиона километара.

„У ово време постоји такозвани ’прозор’”, рекао је за „Руску реч” Игор Митрофанов, руководилац одељења за нуклеарну планетологију Института за космичка истраживања Руске академије наука. „То се догађа једном у 2 године и 50 дана. Следећи пут ће моћи да се лети на Марс тек 2018. године. Тада је планирана друга фаза пројекта „ExoMars”.

Како ће све то изгледати?

Ракета носи два апарата. Један ће се кретати по орбити Марса, а други ће се спустити на његову површину. Апарати садрже 11 руских и 3 европска уређаја чији је задатак да детаљно истраже атмосферу Марса и пронађу могуће знакове живота, тј. метан. Овај гас може бити биолошког порекла. Преко 90% метана на Земљи производе живи организми.

„Можда ћемо пронаћи оазе где још увек постоје нека примитивна бића која су тамо могла настати пре неколико милијарди година”, нада се Игор Митрофанов.

„Досадашњи покушаји проналаска метана су зависили од осетљивости уређаја. Сада је на Марс послата апаратура потпуно нове класе. Она је 100 пута прецизнија. Овога пута ми заиста можемо рећи има ли тамо метана или нема, и ако га има, у којим количинама. Тек после тога можемо доћи до одређених закључака”, каже Александар Тохимовски, научни сарадник Института за космичка истраживања Руске академије наука.

Прва фаза мисије „ExoMars” ће трајати око седам месеци. Она ће стићи до Марса средином октобра. Три дана пре уласка у атмосферу планете демонстрациони лендер Schiaparelli ће се аутоматски извући из орбиталног апарата Orbiter и почети да се спушта ка површини Црвене планете.

По речима научника, модул Schiaparelli треба да испроба технологије меког „атеририња” у пешчаним олујама на Марсу. Тако ће се сазнати шта се дешава са апаратом у екстремним условима.

Партнери у мисији

Процењује се да европско-руска мисија „ExoMars” кошта милијарду евра и састоји се од две фазе: „ExoMars 2016” и „ExoMars 2018”.

У оквиру прве фазе ове мисије Русија обезбеђује ракету-носач и половину научних инструмената за орбиталну сонду Trace Gas Orbiter (TGO), док Европска свемирска агенција обезбеђује саму сонду TGO и модул Schiaparelli.

За TGO је Русија направила уређаје ACS (Atmospheric Chemistry Suite) и FREND (Fine Resolution Epithermal Neutron Detector). Први је предвиђен за испитивање хемијског састава атмосфере Марса, а други је неуронски детектор који тражи водоник и залеђену воду. Московски физичко-технички институт је помагао у изради алгоритама обраде података за анализу атмосфере у уређају ACS.

„Наш систем ће из орбите проучавати атмосферу Марса. Даљински ће мерити садржај гасова, температуру и облаке, као што се то ради са метеоролошких сателита у орбити Земље”, саопштио је за „Руску реч” Олег Корабљов, научни руководилац система ACS. По његовим речима, TGO ће у Марсовој орбити остати до 2022. године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.