Атомско гориво уместо атомских бомби

Мокс гориво.

Мокс гориво.

Press Photo
У једном предузећу Сибира, где је раније произвођен плутонијум за атомско оружје, сада је покренута производња иновационог горива за нуклеарне електране са реакторима на брзе неутроне. Нова производња је резултат реализације руско-америчког међувладиног споразума.

У граду нуклеарних физичара Железногорску, у Краснојарском крају, у јесен 2015. године покренута је производња нуклеарног горива „мокс” (MOX) нове генерације за реакторе на брзе неутроне. Засада је железногорски погон једини такав у свету.

Нова технологија производње горива за нуклеарке омогућава да се смањи количина радиоактивног отпада и отвара пут за стварање технологија без отпада у нуклеарној енергетици. „Недавно су комбинат посетиле колеге из Француске. Наши гости су високо оценили оно што су видели, чак су изјавили да ова технологија не припада трећој, него четвртој генерацији”, каже Петар Гаврилов, директор Рударско-хемијског комбината у чијим погонима је покренута производња.

Нова производња решава старе проблеме

Покретање производње „мокс” горива је важан, и умногоме симболичан догађај. Управо у Железногорску је средином 1950-их у строгој тајности створен подземни Рударско-хемијски комбинат за производњу плутонијума који је коришћен за бојеве главе. Направљени су читави километри тунела и подземне фабричке хале у срцу планине, где су смештена три производна реактора и покренута је компликована радиохемијска производња.

Деценијама су три подземна реактора Рударско-хемијског комбината производила плутонијум 239 који је коришћен за стварање совјетског нуклеарног оружја. Међутим, после низа руско-америчких (а пре тога совјетско-америчких) споразума одлучено је да се сви реактори за производњу плутонијума један за другим зауставе, и у Русији, и у САД. Међувладин споразум је обавезивао и Америку да сарађује са Русијом када је реч о преради плутонијума предвиђеног за бојеве главе у мешовито оксидно нуклеарно гориво.

Управо због тога је одлучено да се после заустављања трећег, последњег реактора у Железногорску подземне фабричке хале преоријентишу на производњу „мокс” горива.

Најкомпликованија обавеза из читаве „мапе пута” руско-америчког споразума било је стварање „мокс” фабрике и енергетског блока са реактором БН-800 који користи брзе неутроне. Русија је свој део посла у том смислу одрадила и сада очекује исто то од Сједињених Америчких Држава. Дејство споразума о неутралисању плутонијума требало би да почне од 2018. године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“