Русија прави „паметне комбајне”

Alamy / Legion-Media
У руској републици Татарстан покренут је програм конструисања и израде пољопривредних комбајна са аутоматским управљањем. Планирано је да се први примерци појаве на њивама већ кроз две године.

Комбајн полако улази у њиву и почиње да је обрађује. На први поглед, ништа необично – док не завирите у кабину и не видите да нема возача, тј. да комбајн ради самостално, без управљања.

Програм израде „паметних комбајна” покренут је у Татарстану, где се оснива специјализовани агроиндустријски холдинг „Агрополис” који ће производити софистициране пољопривредне машине.

Претпоставља се да ће у пројекат „Агрополис” током наредних пет година бити уложено укупно 225 милиона долара, а први пробни примерци комбајна без возача појавиће се кроз две године. По речима учесника у пројекту, ти модели ће бити само 15-20% скупљи од обичних машина тог типа, којима управља човек.

Међу учесницима пројекта „Агрополис” су и највећи руски произвођачи пољопривредних машина „Ростсельмаш”, један од водећих агроиндустријских холдинга републике Татарстан „Союз-агро” и руска компанија Cognitive Technologies, која већ има искуства у производњи машина са аутоматским управљањем, будући да интензивно сарађује са компанијом „Камаз” – највећим руским произвођачем камиона коме Cognitive Technologies прави системе за аутоматско управљање возилом.

Комбајни бољи од Гугла

Роботизовани системи за пољопривредне радове у Русији ће се производити у неколико кључних праваца, изјавила је за „Руску реч” Олга Ускова, председница групе компанија Cognitive Technologies. То су пре свега пољопривредни комбајни и друге машине.

Таква роботизована техника је утемељена на нашим пројектима за камионе ’Камаз’, у којима камера и рачунар стварају такозвани ’виртуелни тунел’ помоћу кога машина сама ’схвата’ куда треба да се креће”, објашњава Олга Ускова.

По њеним речима, руски пројекти нису ништа лошији од сличних пројеката водећих страних компанија као што је Google, и чак су по неким параметрима бољи од њих. Ускова каже да су страни системи већином прављени за идеалне услове саобраћајне инфраструктуре, тј. за постојање обележја, путоказа, знакова и софистицираних саобраћајница. За разлику од њих, системи које прави Cognitive Technologies оријентишу се на руске услове и могу се примењивати и тамо где нема никаквих ознака.

Ова компанија, наиме, као своју технолошку основу користи такозвани пасивни модел (са пријемником) компјутерског „чула вида”, када се информација потребна за управљање добија са видео-камера саме машине.

Тај приступ се примењује у Русији као допуна активном моделу. Он подразумева коришћење предајника, тј. радара и лидара, који одређују растојање и брзину објеката. Управо на том моделу су засновани многи страни пројекти, на пример Google Car.

Дронови против корова

„Агрополис” намерава да прави и аутоматизоване системе за мониторинг пољопривредних култура. Конкретно, предвиђа се коришћење беспилотних летелица, такозваних дронова, који ће летети изнад њива и бележити места где је, на пример, никао коров.

Други правац су стационарни мерни уређаји. Они ће се постављати на разне делове њива и мериће, рецимо, ниво влаге у земљи или њену засићеност потребним елементима. Када се ти показатељи спусте испод одређеног нивоа, шаље се команда за аутоматско заливање или активирање система за ђубрење.

Додуше, постоје одређени фактори који ометају развој беспилотне технике у пољопривреди. „Засада таква врста летелица није законски регулисана”, сматра Олег Коропкин, оперативни директор транспортне компаније DPD у Русији.

„Да би се појавила потражња за сличном техником важан услов је развој инфраструктуре за њено опслуживање”, истиче Александар Дјаконов, директор транспорта логистичке компаније FM Logistic. „Поред тога, треба размислити и о томе шта да се ради са садашњим возачима”. Дјаконов процењује да је у сфери управљања комерцијалним превозним средствима и другом техником у Русији тренутно запослено преко 2 милиона људи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.