Дијабетес тип 2 се може спречити и излечити

Panthermedia / Vostock-photo
Дијабетес се може излечити ако се промени интензитет интелектуалног напора, кажу руски научници. Али се може и добити, уколико сте изабрали погрешну професију или сте се преселили у други град. Лечење или спречавање дијабетеса зависи од генетских предиспозиција за интелектуални или физички напор.

Дијабетес тип 2 може се излечити ако се исправно регулише физички и интелектуални напор у зависности од тога за шта је човек генетски више предиспониран. До таквог закључка су дошли руски биолози после испитивања у којима су учествовале 103 особе оболеле од дијабетеса (тип 2) и 60 здравих добровољаца.

„Постоје гени који појачавају активност мозга”, каже Дмитриј Давидов, један од аутора истраживања и водећи научни сарадник научноистраживачког института за општу патологију и патофизиологију Руске академије медицинских наука. „То није обавезно везано за интелект. Једноставно човек троши више енергије да би размишљао и постоје гени који то обезбеђују. У том случају је мозак главни потрошач глукозе”.

Према Давидовљевим речима, чак и ако је болесник физички активан како му је препоручено у терапији, то му неће користити уколико је потребније да „напреже мозак”.

Мозак без напрезања губи глукозу

Када се мозак који је генетски „прилагођен” активнијем раду не напреже довољно, снижава се и потрошња глукозе. У ткиву се гомила гликозирани хемоглобин, тј. показатељ нивоа шећера у крви. Са друге стране, ако се људи који су предиспонирани за веће физичке напоре не баве спортом, њихови мишићи не троше глукозу, и због тога код њих расте ниво глукозе у крви. Међутим, мишићи могу и да се одмарају, али мозгу је потребан сталан и стабилан ниво глукозе, јер он не прекида своју активност чак и када спавамо.

Дијабетес тип 2 може бити изазван чак и погрешним избором професије или пресељењем у други град. Штавише, разликоваће се и последице у зависности од тога да ли се ради о генетски „паметним” или генетски „снажним” пацијентима. У случају недостатка умног напора последице овог типа дијабетеса могу бити шизофренија, Алцхајмерова болест или атеросклероза, а услед недостатка физичке активности дијабетичари могу добити болести срца и крвних судова, желуца, јетре и плућа.

За спречавање добијања или напредовања дијабетеса 2 научници предлажу да се промени средина или професија. Друга варијанта је да се одсуство одређене активности компензује уз помоћ медицине. Могу се вештачки створити молекуларне везе које смањују активност гена и изазивају репрограмирање физиолошких процеса.

Дијагностика за „паметне” и „снажне”

Методе ефикасног дијагностицирања болести код двеју поменутих група се разликују, истичу научници. На пример, „паметни” треба да мере ниво гликозираног хемоглобина, тј. ниво глукозе у ткиву, а „спортистима” се мери глукоза у крви која се даје на анализу ујутру пре јела.

Засада избор методе зависи од економског развоја земље у којој пацијент живи. Други поменути метод је скупљи, сматра се да је квалитетан и користи се, на пример, у Европи. У афричким земљама се дијагноза дијабетеса поставља мерењем глукозе пре јела. Руски научници тврде да с обзиром на економске показатеље обе групе земаља не користе објективну могућност оцене болести.

„Дијабетес се не може оценити по количини глукозе у крви или ткиву”. То су секундарни поремећаји, тј. коначан резултат физиолошких процеса. Исправније је испитати метаболизам глукозе у организму, али такве анализе се засада у медицини не врше”, објашњава Дмитриј Давидов. „Једни исти физиолошки процеси могу да подижу или спуштају ниво глукозе у организму. На пример, код апсолутно здравих спортиста он може да се мења у зависности од тренинга”.

Да ли је генетски фактор баш толико важан?

Значи ли то да се дијабетес може спречити ако знамо какви су нам гени? „Присуство гена још увек није никакав доказ. Човек може и да нема поменуте предиспозиције”, каже Дмитриј Давидов. „Гени могу да буду активни, а могу и да функционишу делимично или једноставно да ’ћуте’ током целог вашег живота, јер се кроз њих не производе беланчевине и нема оног ланца који доводи до синтезе одређених молекула”.

Истраживање руских научника је објављено у часопису EndocrineConnections, званичном издању Европског ендокринолошког друштва. У истраживању су учествовале 103 особе које болују од дијабетеса (тип 2) и 60 здравих добровољаца. Међу њима је било и оних код којих су гени за интелектуални и физички напор подједнако активни.

Процедуру оцене предиспонираности за различите облике дијабетеса руски научници сада уводе у московску клинику GLMED, која и финансира ова истраживања.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“