Пет најбољих руских система ПВО-ПРО

Руска против-ваздухопловна одбрана (ПВО) важи за једну од најбољих на свету. Ваздушно-космичке снаге су опремљене ракетним системима који имају велики домет и могу истовремено да прате велики број различитих циљева.

Направили смо избор најбољих међу најбољима.

Преносни зенитно-ракетни систем „Игла-С“

Фотографија: Алексеј Куденко / РИА Новости

Максимални домет по даљини: 6.000 м

Максимални домет по висини: од 10 м до 3.500 м

Фотографија: wikipedia.org

Овај преносни зенитно-ракетни систем има прилично једноставну конструкцију – састоји се од лансирне цеви и ракете. Намењен је за уништавање авиона, хеликоптера и беспилотних летелица на малим висинама, у свим метео условима. „Игла-С“ се веома тешко може открити техникама извиђања и осматрања из ваздушног простора, а са друге стране изузетно је прецизна и убојита. По мишљењу многих стручњака, тај преносни зенитно-ракетни систем надмашује све сличне системе који постоје у свету. Ово оружје је своје борбене квалитете показало у многим војним конфликтима, на пример својевремено у бившој Југославији и сада у Сирији. Преносне зенитно-ракетне системе типа „Игла“ од Русије су куповале земље Југоисточне и Средње Азије, Блиског и Средњег истока, Средње Европе, Латинске Америке, Карипског басена и Африке.

Најефикаснији систем ПВО-ПРО: С-300ВМ „Антей-2500“

Фотографија: Виталиј В. Кузмин

Максимални домет по даљини:

Аеродинамички циљеви – 200 км

Балистички циљеви – 40 км

Максимални домет по висини: 25 м – 30 км

Мобилни систем С-300ВМ „Антей-2500“ је универзално противракетно и противавионско оруђе које ефикасно уништава како балистичке ракете домета до 2.500 км, тако и све врсте аеродинамичких циљева. Радарску компоненту система С-300ВМ чине два радара: један са кружним, а други са програмираним скенирањем. Први контролише комплетан простор око система и намењен је пре свега за откривање авиона и хеликоптера, а други „тражи“ ракете. Сада је то најмоћнији руски систем који се извози у друге земље.

Хибридни топовско-ракетни систем „Панцирь С-1“

Фотографија: Михаил Фомичев / РИА Новости

Максимални домет по даљини: 1,2 км – 20 км

Максимални домет по висини: 15 м – 15 км

Систем је предвиђен да непосредно покрива цивилне и војне објекте (укључујући и системе ПВО великог домета) и да их штити од свих савремених и перспективних средстава за напад из ваздуха. Поред тога, може да штити објекте и од напада са воде и копна.

„Панцирь С-1“ је имао своје ватрено крштење у Сирији. Војни стручњаци истичу његову мобилност (потребно је само 5 минута да се постави у борбени положај), велику ватрену моћ и прецизност. „Панцир“ обара сваки циљ – без обзира на његову величину. Експерти сматрају да ово оружје у својој класи нема премца у свету. Поседују га Алжир, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Оман.

Ракетни систем ПВО-ПРО: С-400 „Триумф“

Даљина откривања циља: 600 км

Максимални домет по даљини:

Аеродинамични циљеви – 400 км

Балистички циљеви – 60 км

Максимални домет по висини: 10 м – 27 км

Ракетни систем С-400 „Триумф“ је предвиђен за уништавање аеродинамичних ваздушних циљева (авиона тактичке и стратешке авијације, летелица са системима за радио-електронско ометање попут „Авакса“), укључујући и оне који су направљени по технологији „Stealth“, на удаљености од око 400 км, као и балистичких ракета, хиперсоничних циљева и других савремених и перспективних убојних средстава за напад из ваздуха.

„Тријумф“ за 2,5 пута надмашује ефикасност претходног модела С-300.

Перспективни систем ПВО-ПРО: ракетни систем С-500

С-500 је нова генерација противваздухопловних ракетних система у којој се предвиђа примена принципа одвојеног решавања задатака уништавања балистичких и аеродинамичних циљева. Главни задатак С-500 је уништавање бојевих глава балистичких ракета средњег домета и интерконтиненталних балистичких ракета. Најновији систем, по речима његових твораца, може да „дохвати“ чак и сателите на ниској орбити, космичка бојева средства и орбиталне станице.

С-500 је још увек у фази израде, и његов улазак у систем ваздушно-космичке одбране, не очекује се пре 2020.године.

Росијскаја газета. Сва права задржана.