Забрана увоза и гајења ГМО у Русији – мач са две оштрице

Крајем јуна је Државна дума РФ усвојила нацрт закона којим се забрањује гајење и култивисање генетски модификованих биљака и животиња на територији Русије. Влада РФ такође може забранити увоз генетски модификованих производа у Русију уколико се открије да они негативно делују на људе и природну средину.

u0413u041cu041e u0441u0442u0438u0436u0435 u0443 u0420u0443u0441u0438u0458u0443

Од 1. јануара 2017. године генетски инжењеринг ће се у Русији примењивати само у циљу спровођења експертиза и научноистраживачких радова. За кршење закона функционери ће морати да плате новчану казну у висини од 150-750 долара, док ће казна за компаније износити 1.500-7.500 долара.

Раније је у Русији био на снази мораторијум на гајење генетски модификованих организама (ГМО), али он није предвиђао никакву казну у случају његовог кршења.

Пољопривредници против биолога

Закон су оберучке прихватили власници руских фирми за производњу органске хране, чије пословање је знатно напредовало током протекле деценије.

„ГМО је идеално средство помоћу кога светско тржиште контролишу велике корпорације попут америчког биохемијског гиганта Monsanto који данас производи скоро 50% генетски модификованих семена”, каже Борис Акимов, оснивач пољопривредне задруге LavkaLavka.

Радост руских пољопривредника не деле руски научни кругови. Они страхују да ће се забрана ГМО у пољопривреди одразити и на научна истраживања, јер за њима неће бити потребе. „Сви напредни научници из области генетике отићи ће на Запад”, сматра молекуларни генетичар Станислав Полозов.

u0420u0443u0441u0438u0458u0430 u043fu0440u0430u0432u0438 u201eu043fu0430u043cu0435u0442u043du0435 u043au043eu043cu0431u0430u0458u043du0435u201d

Према анкетама које је спровео Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), 82% грађана Русије има негативан став према коришћењу ГМО и сматра да такве производе треба забранити. „То је резултат елементарног непознавања биологије, као и ’застрашивања јавности тобожњим последицама коришћења ГМО’ којима се баве медији”, каже Александар Панчин, новинар и старији научни сарадник Института за проблеме преноса података Руске академије наука.

По његовим речима, само 23% грађана Русије зна да сви производи садрже гене, а не само генетски модификовани производи. „Ни у САД људи нису много упућени у ову област. И тамо 82% становника сматра да треба увести обавезно обележавање производа који садрже ГМО, а 80% Американаца жели да се сличне етикете уведу и за производе који садрже ДНК”, каже Панчин.

107 нобеловаца је 30. јуна 2016. године потписало отворено писмо у коме се узима у заштиту ГМО, и то није прва таква акција. Научници полазе од тога да штета од ГМО још увек није недвосмислено доказана. „Изгледа да не постоји начин да се тестирају све могуће последице током довољно дугог периода који би омогућио добијање апсолутног одговора на ово питање”, каже Анастасија Белостоцка, стручњак за агрономију у Московској школи менаџмента „Сколково”.

Економске перспективе

Са забраном увоза и гајења ГМО руски експерти доводе у везу два сценарија развоја пољопривреде у Русији. Позитиван сценарио се састоји у томе да Русија може постати један од највећих светских произвођача органске хране, а негативан је тај што у сфери биотехнологија Русија може заостати за водећим земљама света.

Данас су САД водећи произвођач и потрошач органске хране. Намирнице са етикетом Organic чине 4,2% укупног промета у малопродаји. Према подацима IFOAM, на руском тржишту засада само 0,1% газдинстава има Organic сертификат, али потражња за таквим намирницама у Русији расте у просеку за 5-10% годишње, саопштава „Росијска газета”.

u0414u0435u0446u0430 u0440u0443u0441u043au0438u0445 u043eu043bu0438u0433u0430u0440u0445u0430 u0438u043du0432u0435u0441u0442u0438u0440u0430u0458u0443 u0443 u043fu043eu0459u043eu043fu0440u0438u0432u0440u0435u0434u0443

Глупо је стварати органску суперсилу без генетског инжењеринга, сматра Александар Панчин: „Има много примера када је генетски инжењеринг помогао произвођачима органске хране да створе чистије органске производе”.

Многе земље користе ГМО непосредно за гајење сорти и хибрида који су отпорни на сушу, болести, хербициде, инсекте-штеточине и неповољне климатске услове. „Данас је 95% соје и кукуруза у Бразилу и Аргентини генетски модификовано”, каже Александар Гапоњенко, главни научни сарадник Института за биологију развоја Руске академије наука. По његовим речима, у Русији се сада практично не производе такве отпорне сорте и хибриди.

Поред тога, Русија ће морати да реши и питање органског семена. „У Русији сада не постоји база за добијање семена. Семе које се користи на руским пољима је увозно”, каже Станислав Полозов. „Уколико увозници одбију да нам продају семе без ГМО, то може изазвати слабу летину и глад, јер једноставно нећемо имати шта да сејемо”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.