Совјетске подморнице у биткама Другог светског рата

СССР је уочи Другог светског рата поседовао највећу подводну флоту на свету. Имао је двоструко више подморница од САД и четири пута више од Немачке. Па ипак, совјетским подморничарима су тада постављани сувише уски задаци. СССР се због свог географског положаја није могао борити за доминацију у океанима. Постојала су само два региона где је имао излаз у отворени океан – крајњи север и руски Далеки исток. Међутим, на тим подручјима нису постојале могућности за изградњу комплетне војно-поморске инфраструктуре.

Фотографија: Александар Соколенко / РИА Новости

Остала су само затворена мора – Црно и Балтичко. Сматрало се да совјетска ратна морнарица, када почне рат, може нанети тежак ударац непријатељским поморским комуникацијама близу тих подручја. Међутим, Немачка је имала далеко моћније ратне бродове од СССР-а, а перспектива уласка у рат Велике Британије и њене највеће морнарице на свету дуго је била прилично магловита. У том контексту је одлука о развоју подводне флоте била једино логично решење. Њено стварање је изискивало релативно мале трошкове, што је пружало могућност да се развије прилично моћна сила која може одиграти важну улогу на поморским ратиштима.

Подводни двобоји

Савремени историчари су утврдили изузетну, мада скоро непознату чињеницу. Наиме, ратна морнарица СССР-а је потопила далеко више немачких подморница него западни савезници. Совјетски подморничари уништили су четири од девет подморница немачке ратне морнарице потопљених на свим поморским фронтовима. Хладне воде Балтичког и Баренцовог мора биле су поприште жестоких подводних двобоја.

„Штука“, фотографија: РИА Новости

Победила је „на поене” ратна морнарица Совјетског Савеза. Однос уништених подморница био је 4:3 у корист СССР-а. На пример, чим је Немачка напала на СССР, већ сутрадан је њена подморница U-144 искористила предност у наоружању и потопила совјетску подморницу М-98. И сама је потопљена само месец и по дана касније, када је совјетска подморница класе „Штука” близу обала Естоније отворила на њу прецизан плотун из два торпедна лансера. Капетан немачке подморнице није имао никакве шансе да се извуче. Две године касније се одиграо још један двобој у коме је победила совјетска страна. Немачка подморница U-639 била је на површини воде и постављала мине у Баренцовом мору, када су је изненада погодила три совјетска торпеда.

Подводно оружје СССР-а

Совјетске подморнице у биткама Другог светског рата дејствовале су оперативно и ефикасно. Подморнице серије „Маљутка” тешко би се могле окарактерисати као опасно оружје. Оне су биле компактних габарита, тако да су се могле превозити железницом, али зато посада није имала довољно простора (што се још некако и могло прихватити) и безбедност није била на одговарајућем нивоу.

„Маљутка“, фотографија: Алексеј Межујев / TAСС

Наиме, ова подморница је имала само један мотор, а није била ни довољно чврста да би се могла спустити на дубину на којој се воде подводне борбе. Јача бура је могла буквално да је преполови. Утолико је необичнија чињеница да су се управо „Маљутке” показале као најефикасније подморнице ратне морнарице СССР-а у Другом светском рату. Оне су потопиле преко 60 непријатељских транспортних пловила и 8 ратних бродова. Добра обученост посаде надокнадила је техничке недостатке и омогућила тако велики успех.

Совјетске подморнице типа „Средња” (С) у то време су биле су новитети. Обалске воде Балтика биле су густо миниране, тако да у тим условима ове подморнице нису могле показати сав свој борбени потенцијал. Али чак и оно што су постигле веома је упечатљиво. Иронијом судбине, творцима подморнице типа „С” као прототип је послужио одговарајући немачки модел, али су совјетски конструктори у великој мери прерадили почетни пројекат, прилагодивши га домаћој опреми и наоружању. Тако је добијен унверзални модел о чијем потенцијалу довољно говори чињеница да је једна подморница серије „С” у ратним годинама преживела око стотину напада дубинским бомбама и ниједном није оштећена.

Росијскаја газета. Сва права задржана.