Стратешки бомбардер Ту-22М3.
РИА НовостиРуски конструктори обављају завршно тестирање најновијих крстарећих ракета Х-32 за стратешке бомбардере Ту-22М3 који учествују у сиријској операцији. Ново оружје може да се подигне у стратосферу на висину до 40 километара, и може да носи нуклеарне и конвенционалне бојеве главе тешке 500 килограма. Ракете ће погађати циљ са прецизношћу од неколико метара.
Сваки стратешки бомбардер ће моћи да понесе само по две такве крстареће ракете, јер је свака тешка око 6 тона.
Како је за „Руску реч” објаснио главни уредник листа „Национальная оборона” Игор Коротченко, ракете Х-32 су идеалне за уништавање групе носача авиона и других великих непријатељских бродова.„Међутим, ово оружје се неће примењивати у операцијама руских ваздушно-космичк
Ракета је добила инерцијални навигациони систем (тј. аутономни систем на који не утичу средства за радио-електронск
За разлику од других ракета, Х-32 се подиже у стратосферу на висину метеоролошких сонди, где нема ни ловачких авиона, ни противваздушних ракета потенцијалног противника. На тој висини она прелази 1.000 километара, а затим пикира на циљ.
По речима извора „Руске речи” у војноиндустријск
Тактичко-техничке карактеристикеДужина: 11,6 м Пречник: 0,9 м Маса: 6.000 кг Домет: 1.000 км Висина лета: 600 – 40.000 м Брзина лета: 5.400 км/ч
Погон: двокомпонентни ракетни мотор на течно гориво са две коморе за сагоревање
„Ракета Х-32 лети пет пута брже од своје претходнице, коју руска армија поседује од краја 1960-их. Данашњи системи противавионске и противракетне одбране не могу да препознају пројектил који се обрушава вертикално брзином већом од 5.400 км/ч”, рекао је он.
По његовим речима, Х-32 не крши одредбе споразума о демилитаризацији космоса из 1967. године, јер се не избацује у Земљину орбиту. Такође нису прекршене ни одредбе споразума о ракетама средњег и малог домета, јер се тим споразумом ни Русији ни Америци не забрањује развој ракета класе „ваздух-земља”, објаснио је извор „Руске речи”.
Ракета Х-32 је по габаритима слична ловачком авиону. То је модернизована варијанта ракете произведене крајем 1960-их. Њена „претходница” такође може да носи нуклеарну или конвенционалну бојеву главу тешку 500 килограма, али је њен домет само 90 километара, а прецизност у плотунској паљби јој није јача страна.
Сада су конструктори направили нови мотор, који омогућава ракети да погађа циљеве удаљене 1.000 километара, као и нови систем управљања који је у координацији са другим ракетама испаљеним у плотуну.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу