Свемир на нишану руске армије

Лансирање ракете Сојуз ТМА-20М, 19.03.2016, Бајконур

Лансирање ракете Сојуз ТМА-20М, 19.03.2016, Бајконур

Олесја Курпиајева/Российская газета
Оближњи свемир ускоро може постати поприште војних конфликата. Русија развија нови тип ракета за уништавање циљева изван атмосфере, као и електронска средства која могу да „затворе” свемир на већем делу северне полулопте.

Руске трупе ваздушно-космичке одбране добиће нову противваздушну ракету-пресретач великог домета. То је 2016. изјавио заменик команданта ваздушно-космичких трупа, генерал-лајтнант Виктор Гумениј. „То ће омогућити да јединице противваздушне и противавионске одбране у предвиђеном року испуне сваки задатак који поставе врховни командант и министар одбране”, рекао је он у програму радио-станице „Русская служба новостей”.

Нова ракета великог домета први пут је поменута у јавности крајем 2015. године после успешног тестирања. Њена слика у мобилном лансерном силосу појавила се на календару концерна ПВО „Алмаз-Антей”.

Ова руска ракета је строго чувана државна тајна. Не помиње се чак ни тачан назив модела. Из отворених извора се може сазнати само да је реч о пројекту који нема премца у свету.

Њена електроника се разликује од електронике осталих руских пројеката, а мотор, према замисли конструктора, треба да јој обезбеди већу брзину од свих ракета које поседују друге војне силе у свету. По речима војне команде, ради се о ракети великог домета. То може значити да ће у њеном домету бити и сав оближњи свемир.

Претходница

Русија је пре 40 година почела да производи противваздушне ракете које могу да се супротставе непријатељским балистичким ракетама и сателитима. Већ тада су конструктори ишли корак испред свог времена и претпоставили да се опасност од нуклеарног потенцијала вероватног противника може потпуно неутралисати ракетним штитом. У намери да спрече чак и могућност нарушавања нуклеарног паритета између двеју суперсила, СССР и САД су 1972. године потписали споразум којим се ограничавају могућности стварања националних система противракетне одбране. Њихово размештање је дозвољено само у ограниченом географском региону. Совјетски Савез је нуклеарним „кишобраном” покрио Москву.

Главна ракета у том штиту је био модел 53Т6, или по класификацији НАТО-а „Газела”. Функционисала је на истом принципу као и америчке ракете, тј. била је дуга неколико метара, имала је нуклеарну бојеву главу и користила чврсто гориво. Међутим, совјетски модел је ипак био прави уникат, јер је ракета тешка 10 тона имала моћан мотор помоћу кога се за 5 секунди подизала на висину од 30 километара. Нуклеарна бојева глава снаге 10 килотона експлодирала је у стратосфери и погађала бојеве делове непријатељских балистичких ракета. И што је још важније, конструисана је тако да има велики потенцијал за даљу модернизацију. На томе се радило и у совјетско доба и у постсовјетском периоду, тако да је данас ракета 53Т6 убитачна за сателите у ниској орбити, укључујући и оне који обезбеђују глобалну навигацију.

Технологије гушења сигнала из свемира

Па ипак, када се ради о уништавању сателита поменута ракета није најефикасније оружје. Наиме, у многим ситуацијама могу бити ефикаснија средства која не унишатавају објекат, него га само онеспособљавају. У таква средства спадају наземни инструменти за гушење сигнала. То су металне конструкције на аутомобилској шасији са електроником која је смртоносна за сателите. Руски Систем за радиоелектронску борбу намењен супротстављању сателитским системима на ниској кружној орбити има посебне антене, тј. на специјалан начин монтиране примопредајнике. Они погађају мрежу нискоорбиталних сателита право у „Ахилову пету”. Ако систем успе да угуши само неколико слабих сигнала, тиме онеспособљује целу мрежу сателита.

Најновија тестирања су показала да је овај пројекат Московског научноистраживачког радиотехничког института ефикаснији него што су очекивали његови творци. Ако би тај систем био размештен на руском Арктику, могао би да „затвори” свемир изнад већег дела северне полулопте. У сваком случају, борба за свемир улази у активну фазу и захтева све савршеније техничке иновације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“