Конструктор: Русија добија хиперсонично оружје почетком 2020-их

РС-24 Јарс мобилна балистичка интерконтинентална ракета Тејковске дивизије на проби Параде Победе.

РС-24 Јарс мобилна балистичка интерконтинентална ракета Тејковске дивизије на проби Параде Победе.

Владимир Смирнов/TAСС
Руске ракете ће за неколико година развијати брзину преко 6.000 км/ч. Нове технологије се базирају на системима који се примењују у бојевим главама стратешких ракета „Јарс” и „Рубеж”.

Корпорација „Тактическое ракетное вооружение” планира да почетком 2020-их направи ракете које погађају циљ хиперсоничном брзином (преко 6.125 км/ч), изјавио је генерални директор корпорације Борис Обносов.

У овом пројекту концерн сарађује са научницима из Руске академије наука, као и са Фондом за перспективна истраживања при Војноиндустријској комисији.

Корпорација „Тактическое ракетное вооружение”
Компанија је основана 2002. године на бази 32 предузећа која су се специјализовала за производњу супербрзих авионских навођених ракета. Корпорација производи и навођене авионске бомбе типа КАБ-500Кр, торпедно наоружање (пројекат „Шквал-Э”), навођене ракете за систем ПВО, ракетно-космичку технику и радио-електронско наоружање. 100% акција ове корпорације припада Федералној агенцији за управљање државном имовином „Росимущество”. Компанија „Тактическое рактное вооружение” је једино руско војноиндустријско предузеће које је 2015. остварило позитивну динамику прихода у поређењу са 2014. годином. То је једна од седам руских компанија које су доспеле на ранг-листу 100 највећих светских извозника оружја према верзији издања DefensNews. Руски произвођач ракета на поменутој листи заузима 37. место са оствареним приходом од 2,4 милијарде долара у 2015. години.

Пресек ситуације

Део елемената руских ракетних система већ сада може да развије хиперсоничну брзину док лети ка циљу, рекао је у интервјуу за „Руску реч” војни експерт агенције ТАСС Виктор Литовкин.

„То су бојеве главе стратешких ракетних система ’Јарс’ и ’Рубеж’ које у финалној деоници лета почињу да маневришу хиперсоничном брзином, избегавајући тако систем противракетне одбране. Исту такву могућност има и бојева глава оперативно-такти чке ракете „Искандер-М”, истакао је војни аналитичар.

По његовим речима, Русија засада ипак нема ракету која од старта до циља лети хиперсоничном брзином.

Нерешена конструкторска питања

По речима извора „Руске речи” у војноиндустријск ом сектору, кључни проблеми у стварању новог оружја нису везани само за конструисање мотора који може дуго да ради на хиперсоничним брзинама, него и за системе управљања овом ракетом.

„При брзини од 5 махова (преко 6.125 км/ч) око објекта се ствара облак плазме који не пропушта радио-сигнале. Због тога оператери засада немају могућност да даљинским путем поправе ситуацију уколико дође до скретања са путање или се појаве неки други проблеми за време лета”, истакао је наш сабеседник.

По његовим речима, техничка база и појединачни елементи конструкције хиперсоничног оружја створени су још у совјетско доба. После распада СССР-а током 1990-их су сва истраживања запостављена. Тек недавно је држава почела да издваја новац за стварање новог оружја.

У стварању хиперсоничног оружја најдаље су отишли Американци.

„САД су направиле космички апарат Х-51 Waverider, који је четири минута летео брзином од 6.250 км/ч. То је, међутим, било једнократно тестирање без бојевог дела, без система за навођење и осталог. Још увек је питање како ће ракета летети у пуној ’ратној опреми’”, истакао је аналитичар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.