У Београду отворен Развојни центар Руског географског друштва

За период свог постојања Руско географско друштво је извело неколико стотина значајних истраживања, остварило на десетине научних открића. Управо је оно извело први попис становништва и предложило законе о националним парковима, а највећа библиотека у Европи припада такође РГО-у. 2010. године је основан Покровитељски Савет друштва на чијем је челу председник Русије Владимир Путин, а од 2009. године Председник друшва је руски министар одбране Сергеј Шојгу. Руско географско друштво окупља ентузијасте: ученике, студенте, све оне који схватају живот као велико путовање у свету без граница, путовање пуно открића. А граница никада није било у односима између два братска народа, две братске земље – Србије и Русије. На то је указао и председник Србије Томислав Николић на свечаној церемонији одржаној у Ректорату Београдског универзитета:

„Овај корак представља конкретизацију нашег стратешког партнерства. Србија је постала важна тачка основица у стратешким размишљањима Русије. Историја руско-српских односа још није до краја истражена. Надам се да ће отварање развојног центра допринети расветљавању у историји две земље и порекла народа на овим просторима. Главни циљ развојног центра је подстицање и организовање научне сарадње између географа у Србији и Русији.“

Српски председник је на отварању добио чланску карту географског друштва, а руски амбасадор у Србији Александар Чепурин је подсетио на речи познатог совјетског географа Николаја Баранског:

„Географија је мост између природе и друштва. Данас ми разумемо колико је мали и крхак свет у којем живимо, и колико је важно разумети процесе који се дешавају у природи. Србија је постала друга земља, где је отворено представништво руског географског друштва, и то је корак на путу ка стварању толико неопходне хармоније у свету.“

За студенте и предаваче отварање научног центра је још једна могућност да се стекне искуство, да се види Русија, види свет. Професија географ је избор знатижељних људи, људи чије је срце отворено за све ново, а размена знања са колегама из Русије је огромна могућност да се још једном учврсте културне и историјске везе наших народа.

Зора Живановић и Зорица Прњат

Зора Живановић, предавач географског факултета Београдског универзитета:

„Пре свега, мислим да је за студенте огромна корист, јер они могу овим путем да пођу у Русију, у најмању руку присуствују на фестивалу руског географског друштва, где могу да упознају на једном месту свих 85 региона. Свако путовање је искуство за себе. Ми смо имали 15 људи који су били на Гогланду у Финском заливу и негде у Сибиру. Ову годину Развојни центар Руског географског друштва је примио студенте из Русије, тако да сарадња живи без икаквих проблема. То је битно и за студенте и за нас. Ја сам била месец дана на факултету у Санкт Петербургу и то ми је бескрајно значило.“

Зорица Прњат, професорка енглеског језика Београдског универзитета:

„Свакако да Српско географско друштво које је 60 година млађе од Руског географског друштва има много тога да научи од својих колега. Професори Географског факултета Београдског универзитета и студенти такође могу у сарадњи на заједничким пројектима да науче и пруже своја знања колегама из Русије. Свака сарадња је добродошла, поготово са земљама као што је Русија, са братским, пријатељским земљама које увек могу да помогну када је потребно. Србија уме то да цени, поштује и сматрам да ће бити јако добра сарадња. Свака размена искустава, знања, значи будући развој. Русија као једна од водећих земаља свакако може да помогне Србиј у научном и образовном развоју.“

О расту утицаја и могућности Руског географског друштва

Росијскаја газета. Сва права задржана.