Руске „убице носача авиона“ контролишу ситуацију

Торпедо „Шквал“ је још увек један од производа руске војне индустрије који се чува у највећој тајности.

Торпедо „Шквал“ је још увек један од производа руске војне индустрије који се чува у највећој тајности.

Анатолиј Соколов/"Оружие России"
Почетком октобра су руски војни аналитичари саопштили да група конструктора која ради за ратну морнарицу завршава рад на потпуно новом моделу супербрзог торпеда. Чувени „Шквал“ је дуго био најбржи и најразорнији водени пројектил, али ће он ускоро уступити своје место торпеду „Хишчник“ („Хищник”).

За сада нема конкретних информација о новом торпеду и његовим техничким карактеристикама, јер се пројекат држи у тајности. Познато је само то да на новом пројекту ради конструкторски биро „Электроприбор“ који је специјализован за производњу авијацијске технике. То није случајна околност, јер се не прави обичан торпедо, већ је то фактички подводна ракета чији мотор има много сличности са авионским моторима. Са сигурношћу се може рећи само једно: „Хишчник“ ће по главним карактеристикама бити много бољи од свог чувеног претходника, торпеда „Шквал“.

Подводни рекордер

Конструктори су још током 1970-их година у Совјетском Савезу добили задатак да направе принципијелно нови торпедо који може носити нуклеарну главу. На основу тог задатка конструисан је „Шквал“ и он се у руској армији користи од 1977. године. И поред тога што је већ зашао у „позне године“, он је још увек светски рекордер међу подводним пројектилима. Обичан торпедо достиже највећу брзину од 140 км/час, што омогућава броду који је доспео на нишан да изврши одговарајући маневар и избегне торпедо. „Шквал“, међутим, практично не оставља противнику никакве шансе. Његова брзина је готово троструко већа од брзине стандардног торпеда. То значи да брод има три пута мање времена за маневар. У правој бици на мору то практично значи да ће брод неизбежно бити погођен.

Тајна брзине „Шквала“ је у посебном мотору који ради на чврсто гориво. Обичан торпедо добија брзину захваљујући окретању пропелера, док се „Шквал“ креће на реактивни погон. Посебна конструкција мотора омогућила је да се постигне јединствени физички ефекат. Када је торпедо у покрету око њега се формира „ваздушни јастук“. Тако се пројектил креће у вакууму уз минималан отпор воде.

Торпедо „Шквал“ је још увек један од производа руске војне индустрије који се чува у највећој тајности. Користи се већ 40 година, али је читав низ његових техничких карактеристика још увек непознат. Није случајност што је управо пројектна документација „Шквала“ почетком 2000-их била предмет шпијунске афере у којој је учествовао амерички бизнисмен Едмонд Поп. Већина покушаја у иностранству да се направи копија ове руске ракете није уродила плодом. Тек 2005. године се у арсеналу Ратне морнарице Немачке појавила подводна ракета која је по карактеристикама близу „Шквала“, али ни она није бржа од њега.

Наслеђе Хладног рата у 21. веку

Као и многи други модели војне технике створени у доба Хладног рата, „Шквал“ је увелико надживео совјетско-америчку глобалну конфронтацију. Својевремено је он створен као совјетски одговор на развој америчког бродског система противваздушне одбране. Совјетска авијација није лако могла да се носи са моћном америчком флотом, тако да су се реактивна торпеда појавила као „ноу хау“ који може да компензује тај недостатак. „Шквал“ је и данас популарно и ефикасно средство борбе против поморске силе. Још 1992. године су руски конструктори направили специјалну извозну верзију овог торпеда. Она има нешто мањи домет и брзину од оригиналног модела, али је у сваком случају боља од сличних иностраних производа.

Посебно је важно што „Шквал“ има потенцијал за даље усавршавање. Његов домет је релативно мали, исто као и максимална дубина са које може бити лансиран. Због тога је подморница наоружана „Шквалом“ рањива. Торпедо који се креће огромном брзином ствара буку која омогућава да се тај торпедо препозна. Поред тога „Шквал“ нема систем самонавођења. Све је то очигледно узето у обзир приликом конструисања „Хишчника“. Оно што је технички било неизводљиво пре 40 година, изводљиво је данас.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“