Русија се наоружава: Систем „Бук-М3” и ракете „Калибар”

Бук-M2E

Бук-M2E

Михаил Воскресенски/РИА Новости
Руска армија је током протеклих месеци добила први дивизион најновијих противваздушних ракетних система „Бук-М3“. Према речима војних експерата, за безбедност земље није довољно само набављати ново наоружање, него је потребно спровести и модернизацију војноиндустријских предузећа, а на томе се не ради довољно.

У октобру 2016. године половина руског наоружања је потпуно модернизована, изјавио је министар одбране РФ Сергеј Шојгу. Он је истакао да ће у складу са указом председника Русије 70% наоружања руске армије бити потпуно модернизовано до 2020. године.

Први зенитно-ракетни систем „Бук-М3“ у руској армији

Противваздушни ракетни систем „Бук-М3“ један је од најважнијих „поклона“ које је ове године добила руска армија. По речима министра одбране РФ, оружане снаге су добиле први дивизион ових система.

Бук-M3 / Press PhotoБук-M3 / Press Photo

„Није у питању само модернизација система ПВО којим је наоружана руска армија. Фактички се ради о потпуно новом моделу са старим габаритима“, рекао је за „Руску реч“ Валериј Јармоленко, руководилац информативне службе концерна „Алмаз-Антей“.

Како је он истакао, главна одлика система „Бук-М3“ је да се противваздушне ракете могу сместити у лансере које користе системи „С-300“. То су специјални контејнери који служе и за транспорт ракета и за њихово лансирање.

Захваљујући новим конструкторским решењима, плотун противваздушних ракета може бити испаљен из 12 цилиндричних контејнера већ 20 секунди након заустављања возила које носи овај систем. Нови систем може да уништава непријатељске ракете и авијацију на удаљености од 70 километара, за разлику од свог претходника чији је домет био 15 километара.

Како тврди лист „Российская газета“, систем „Бук-М3“ може да гађа циљеве на води и копну које хватају радари, тј. може се користити као тактичко оружје са навођеним ракетама, а не само као одбрамбено оружје.

Шта је још добила руска војска?

У протекла три месеца оружане снаге РФ добиле су и низ одбрамбених система:

– два пуковска комплета противваздушних ракетних система С-400 и шест борбених возила „Панцир-С“;

– обалске ракетне системе „Бал“ и „Бастион“ за трупе Западног војног округа;

– два дивизиона противваздушних ракетних система „Бук-М2“;

– три интерконтиненталне балистичке ракете;

– 100 крстарећих ракета класе „Калибар“ и противракетних система „Оникс“ за бродове и подморнице Ратне морнарице РФ.

Како је истакао руски министар одбране, већину најмодерније технике која сада пристиже у армију Русија је показала почетком септембра на војнотехничком форуму „Армија 2016“ у Подмосковљу.

„У тим демонстративним приказима представници војних ресора, а такође страни и руски војни експерти, могли су се уверити у борбене могућности руског оружја“, рекао је Сергеј Шојгу.

 

 

 

 

 

 

 

 

Проблеми са модернизацијом оружја

„Програм модернизације и развоја оружаних снага РФ вредан 22 билиона рубаља (343 милијарде долара по текућем курсу) може у потпуности да осигура безбедност земље када буде реализован 2022. године. Па ипак, постоји низ проблема које треба решити“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ бивши начелник Главног штаба Стратешких ракетних трупа РФ, а сада саветник команданта генерал-пуковник Виктор Јесин.

По његовим речима, план модернизације војноиндустријског сектора у који је уложено 3 билиона рубаља (48 милијарди долара по текућем курсу) није остварен.

„То је резултат санкција и пада руске економије. У војноиндустријским предузећима се практично не реализује процес замене увозне робе домаћим производима“, истакао је Јесин.

Како је рекао извор „Руске речи“ у војноиндустријском сектору, кључни проблем је у томе што Русија у наредних неколико година не може обезбедити замену увозне робе домаћим производима у читавом низу кључних праваца производње.

„Једно је модернизовати предузеће, а нешто сасвим друго је практично ’од нуле’ створити погон за производњу. Руска предузећа ће већ 2018. године моћи да праве моторе за бродове и авионе, које је Русија увозила из других земаља. Међутим, постоји много електронских система за те машине које наша земља не може самостално да произведе за тако кратко време“, истакао је наш саговорник.

По речима заменика министра одбране РФ Тимура Иванова, услед кризе је смањено финансирање војноиндустријског сектора, с тим што се таква тенденција може наставити и 2017. године.

„Војноиндустријска предузећа имају дугорочне уговоре о производњи бродова, ракета, авијације и сателита. У том домену неће бити кресања буџета. У условима кризе ’под нож’ иде набавка споредне технике, тј. нових оклопних транспортера, инжењеријских машина, итд“, рекао је за „Руску реч“ извор у војноиндустријском сектору.

 

 

 

 

 

 

 

 

Зашто Русија троши новац на модернизацију армије?

По Јесиновим речима, нема сумње да се велика средства из буџета издвајају за одбрану. Међутим, ако Русија жели да буде самоуверена и да не живи у неизвесности, она сада мора да потроши новац како би избегла застој попут онога из 1990-их и 2000-их.

„Ми одржавамо паритет са Америком у погледу нуклеарног оружја, али смо у великом заостатку што се тиче конвенционалног наоружања. Ако желимо да избегнемо рат, морамо надокнадити оно што смо пропустили током 1990-их и 2000-их“, нагласио је Јесин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“