Руски авион за ометање сигнала: Ил-22ПП „Порубшчик“

По речима конструктора, нови Ил-22ПП „Порубщик“ може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала. Илустрација: Ил-18 (Иљушин)/Александар Крјажев/РИА Новости

По речима конструктора, нови Ил-22ПП „Порубщик“ може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала. Илустрација: Ил-18 (Иљушин)/Александар Крјажев/РИА Новости

Ове летелице могу селективно да блокирају електронику непријатељске авијације и беспилотних летелица, као и електронику копнених система противваздушне одбране.

Први авиони Ил-22ПП „Порубщик“ су стигли у руске Војно-космичке снаге 2016.

Опрема за радиоелектронско ратовање је постављена на модернизоване авионе произведене још средином 1970-их година прошлог века, али и поред тога, конструктори тврде да обновљени авион парира најмодернијим електронским системима које поседују најновији модели страних авиона.

„Нова опрема омогућава да се ослепе летелице типа „Авакс“, као и авиони које радари откривају на великој удаљености. Поред тога Ил-22ПП ’Порубщик’ је ефикасан и против система противваздушне одбране ’Patriot’“, рекао је за „Russia Beyond“ извор у војноиндустријском сектору.

По речима конструктора, нови Ил-22ПП „Порубщик“ може селективно да искључује непријатељску апаратуру помоћу веома моћних ометајућих сигнала, а такође да поставља „пригушиваче“ сличних средстава за радиоелектронску борбу (РЕБ) које поседује противник.

„Пре почетка рада система електронског ометања авион скенира радио-сигнале у зони коју покрива. Чим се детектују сигнали на фреквенцијама на којима раде непријатељски авиони, оператер руског авиона укључује ометање у том дијапазону“, објаснио је саговорник „Russia Beyond“.

Зашто је систем постављен на авионе из прошлог века?

По речима Михаила Ходарјонка, пензионисаног пуковника и војног коментатора листа „Газета.Ru“, Ил-22 је изнуђено решење.

„Својевремено је разматрано и неколико других варијанти: авиони породице Ан-140 и Ан-158 са турбомлазним моторима, а такође Ту-214. Међутим, у тренутку када је 2009. године састављан државни програм набавке за потребе армије ниједан од поменутих модела није био потпуно спреман за монтирање најновијих система радиоелектронске борбе“, рекао је војни експерт за „Russia Beyond“.

Због тога је, по његовим речима, ново оружје монтирано на старе проверене машине.

„То свакако није идеално решење. Али, нисмо имали боље и могли смо да бирамо или да останемо без авиона за радиоелектронску борбу, или да поставимо опрему на старе авионе који су се добро показали“, додао је он.

Како је нагласио Ходарјонок, ова одлука Министарства одбране РФ је привремена и у скоријој будућности ће Ил-22ПП „Порубщик“ бити замењен новим моделима авиона.

Системи за радиоелектронску борбу у савременом рату

Системи за радиоелектронску борбу се не користе само као офанзивно средство, него и да учине своје трупе „невидљивим“ за непријатељске ракете током борбених дејстава.

На пример, у Сирији су борбени хеликоптери Ми-24 и Ка-52 били опремљени системима за индивидуалну заштиту „Витебск“ и „Президент“.

„Системи за радиоелектронску борбу који су интегрисани у технику могу да ометају и ракете које имају бојеве главе са оптичким и инфрацрвеним самонавођењем, па чак и да им мењају првобитну трајекторију лета“, рекао је за „Russia Beyond“ војни коментатор листа „Известия“ Дмитриј Сафонов.

Могућности система РЕБ интегрисаних у хеликоптере могу се илустровати на сличним радарским системима заштите од ракета са топлотним навођењем.

Сафонов је објаснио да по сличном принципу функционишу и „копнени“ системи РЕБ.

На пример, око руске ваздухопловне базе Хмејмим у Сирији тренутно се налазе машине типа „Красуха 4“. Та техника блокира све непријатељске копнене електронске системе у радијусу од 250 километара.

По речима експерата, до 2020. године ће 70% средстава за радиоелектронску борбу бити модернизовано и замењено најсавременијим моделима технике.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“