Русија планира летове на Венеру

ESA
Нови руски пројекат „Венера Д“ везан је за предвиђени лет на ову планету 2026. године. Шта научници очекују да ће тамо пронаћи?

Руска космичка агенција („Роскосмос“) и NASA разматрају пројекат „Венера Д“. „Д“ значи „дуготрајан“, „онај који дуго живи“. У оквиру пројекта је планирано да се направи нови свемирски брод који после атерирања може поново да полети. Замишљено је да он на површини Венере борави неколико дана.

Свемирска природна богатства

Совјетски Савез је још 1970-их почео да шаље космичке апарате на Венеру. Међутим, сви они су тамо функционисали најдуже један сат због екстремних климатских услова на површини ове планете. Нова мисија, планирана за 2026. годину, може бити јединствена по своме трајању.

По речима руских научника, интересовање за учешће у овом пројекту већ су испољиле земље ЕУ, САД и Кина. Комплексан програм истраживања планете подразумева и слање атмосферских сонди, па чак и орбиталног апарата.

„Таква истраживања имају дугорочну економску рачуницу. С обзиром на садашње размере коришћења природних богатстава, сви ћемо се ми пре или касније суочити са проблемом њиховог недостатка. Рудна богатства са других планета ће бити темељ индустрије у будућности“, сматра Александар Железњаков, академик Руске академије космонаутике „Циолковски“.

Венера-4 (Венус). / Николај Пашин/РИА НовостиВенера-4 (Венус). / Николај Пашин/РИА Новости

Разлика између Венере и Марса

За разлику од Марса, где је пронађена вода, Венера не улива никакве наде да на њој има живота. Цела планета је безживотна пустиња. Температура на њеној површини износи +467 степени Цезијуса у „хладу“. А тамо је свуда „хладовина“ јер се због густог слоја облака не виде ни сунце ни звезде. Атмосфера Венере је готово чисти угљен-диоксид, а притисак је 93 атмосфере, тј. исти као на веома великим дубинама наших мора.

„На Венери је развој климе кренуо катастрофалним путем. Због повишене температуре океани су испарили“, објашњава потпредседник Руске академије наука Лав Зељониј. „Поред тога, ова планета се не окреће око своје осе као и остале планете, него на супротну страну“.

По његовим речима, нова мисија „Венера Д“ може истражити физичке појаве које сада нису познате људима. „У целом свету се још увек активно користе подаци о тој планети до којих су дошли совјетски научници током 1970-их и 1980-их“, каже Зељониј. „Још увек су јединствени подаци са аеростата који су својевремено летели кроз атмосферу Венере на висини од 50-55 километара“.

Совјетска Венера

Први космички апарат лансиран је у правцу Венере у августу 1970. године, када је међупланетарна станица „Венера 7“ први пут без оштећења атерирала на ову планету. Други апарат, „Венера 9“, послао је 1975. године на Земљу прве снимке са површине Венере. Затим је 1982. године сонда „Венера 13“ послала панорамске фотографије у колору и аудио-снимке.

Академик Зељониј каже да је у Русији већ формирана заједничка радна група која намерава да настави тамо где су стали совјетски конструктори. А они су 1985. године успели да спусте на површину Венере апарат „Вега 2“. Тај апарат ће бити прототип „Венере-Д“.

Преговори са агенцијом NASA

„Русији је у интересу да позове стране партнере да учествују у оваквим експедицијама, поготову научнике из САД“, уверен је Железњаков. „У најбољем случају, тј. уколико финансирање пројекта буде потпуно и континуирано, наши научници тек за десетак година могу да направе апарат и све што је потребно за истраживање Венере. А Американци, који су последњих година много напредовали у том правцу, могу то да постигну за 5-6 година“.

По Железњаковљевом мишљењу, сарадња агенција „Роскосмос“ и NASA биће исплатива и ефикасна. По његовим речима, руски научници ће обавити посао везан за стварање мобилног истраживачког центра на космичком апарату, а Американци могу да обезбеде „издржљивост“ тог апарата захваљујући новим материјалима које су направили, отпорним на агресивно дејство атмосфере других планета.

NASA се засада уздржава од директне потврде свога учешћа у пројекту, али потврђује да су у току преговори о заједничкој мисији са агенцијом „Роскосмос“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.