Нова руска подморница – најмоћнија и најскупља досада

Нуклеарна подморница „Казањ".

Нуклеарна подморница „Казањ".

Александар Рјумин/ТАСС
Посета председника РФ Владимира Путина Арктику подударила се са поринућем најновије руске подморнице пројекта 885 „Јасен“ у овом региону. Како саопштавају војни кругови, подморница поринута 30. марта је добила потпуни комплент најновијих руских бродских ракета и може да решава борбене задатке у сваком делу Светског океана.

Тога дана нуклеарна подморница „Казањ“ (други брод пројекта 885 „Јасен“) полако је напустила 53. халу Северодвинског машинског предузећа (1.260 км северно од Москве). Иначе, поменута хала је највећи објекат у Европи где се истовремено граде четири нуклеарне подморнице.

Тако је Русија добила другу и најсавременију подморницу у серији вишенаменских јуришних подморница са ознаком „М“ („модернизована“). Подморнице пројекта 885 су последња реч руске технике у изградњи подморница. Оне су најтише и најмоћније по наоружању које носе, а подаци везани за њих су најстроже чувана државна тајна. По борбеним могућностима ове подморнице се често пореде са америчким „вршњацима“ типа SeaWolf, од којих су САД одустале из финансијских разлога, као и са подморницама типа Virginia.

„’Казањ’ је такође скупа играчка. Није ништа јефтинија од америчких. Једна таква стратешка крстарећа подморница кошта Русију 200 милијарди рубаља (3,5 милијарди долара)“, рекао је за „Руску реч“ професор Академије војних наука Вадим Козјуљин.

Он је нагласио да нуклеарна подморница „Казањ“ користи системе, склопове и механизме који никада и нигде раније нису коришћени. Због тога се може догодити да Москва због оптимизације буџета и санкција наручи мање подморница овог типа.

„Руска морнарица треба да добије укупно осам подморница типа ’Јасен’ у оквиру програма наоружавања армије до 2020. године. Међутим, због економске кризе и резања буџета две последње подморнице могу бити наручене касније или ће се потпуно одустати од њихове изградње“, додао је Козјуљин.

Карактеристике нове подморнице

Пројекат 885 је квинтесенција свега онога што је руска војна индустрија постигла током полувековног развоја изградње подморница. У пројекту је примењен компромисни мешовити систем конструкције у коме лаки труп „захвата“ само један део чврстог трупа у прамцу подморнице, како би било мање шума приликом кретања.

Први пут у руској изградњи подморница торпедни апарати нису смештени у прамцу него иза централног одсека, што је омогућило да се у прамац смести антена новог хидроакустичног система. За ракетно оружје се користи 8 вертикалних лансера. Труп подморнице је направљен од врло чврстог нискомагнетног челика. Захваљујући томе подморница може да се спусти на дубину од 600 и више метара (највећа дубина на коју се спуштају обичне подморнице је 300 метара), где је изван домашаја свих врста савременог противподморничког оружја. Максимална брзина јој је преко 30 чворова (60 км/ч). Подморнице овог пројекта имају по један реактор (а сви други пројекти имају по два).

Наоружање нове подморнице

У централном делу трупа смештен је ракетни отсек са 8 универзалних ракетних лансера. У њих се могу сместити противбродске оперативно-тактичке ракете „Оникс“ (24 ракете, по 3 у сваком лансеру). На основу ове машине сада се прави суперсонични офанзивни систем „Циркон“. Поред противбродских, у исте те универзалне лансере могу се сместити и крстареће ракете „Калибар“ великог домета.

Оне су први пут показале своје могућности у сиријској кампањи, када су бродови Каспијске флоте и ненуклеарна подморница Црноморске флоте „Ростов на Дону“ испалили неколико плотуна гађајући положаје терориста „Исламске државе“. Домет ових ракета је 2.500 километара.

Поред тога, подморница има шест торпедних апарата калибра 650 мм и 533 мм, из којих посада може да лансира све савремене врсте торпеда, да поставља мине, па чак и да користи подводне беспилотне апарате.

„По својим могућностима ’Казањ’ може да решава све задатке: да се бори против носача авиона и свих бродова који је прате, да лови непријатељске стратешке нуклеарне подморнице или да врши интензивно ракетирање обалских циљева“, рекао је за „Руску реч“ Иван Коновалов, начелник Сектора за војну политику и економију руског Института за стратешка истраживања.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“