Седам егзотичних рецепата од руског доктора

Асја Чо
Најнеопходнији лекови су у Русији јефтини и свуда их има. У њих спада и неколико заиста ефикасних јефтиних средстава са којима западни пацијенти немају додира. Са друге стране, многи препарати још увек нису довољно клинички истражени и зато је њихов статус под знаком питања.

1. Зељонка

Органско једињење под називом „Брилијантно зелено“ откривено је 1879. године у Немачкој. Нешто касније су откривена и његова антисептичка својства. Овај препарат није захтеван у погледу чувања, а средином 20. века је био доста јефтин (сада кошта око 0,4 долара). У Совјетском Савезу је пласиран у виду алкохолног раствора коме је народ дао назив „зељонка“ по зеленој боји. Испоставило се да средство има још и својство да брзо суши пликове. У међувремену је „брилијантно зелено“ заборављено и у Немачкој, и у другим европским земљама.

Зељонка / Асја ЧоЗељонка / Асја Чо

„Отишла сам са сином код лекара“, прича Олга која се пре неколико година преселила у Шведску из Летоније. „Докторка ме је опрезно питала коју религију исповедамо. Испоставило се да је гнојнице премазане зељонком она схватила као некакво ритуално мазање“.

2. Цитрамон

Универзални лек од прехладе. Отклања бол, разређује крв, снижава температуру и дејствује против упале. Савремени руски „имењак“ славног совјетског бренда нема никакве везе са цитрусима. Раније је препарат садржао лимунску киселину, а сада се она више не додаје, јер уопште не утиче на његово дејство. Савремени руски цитрамон садржи парацетамол, аспирин и кофеин. Паковање кошта 0,97 долара.

Цитрамон / Асја ЧоЦитрамон / Асја Чо

3. Корвалол

И ово је универзални лек „од нерава“, „од срца“, од грча и несанице, па чак и од спазама црева. Он садржи фенобарбитал, који се третира као наркотичко средство и у многим земљама је забрањен или му је примена строго ограничена. У Русији се корвалол засада може купити без рецепта. Капи коштају 0,53, а таблете 2,60 долара.

Корвалол / Асја ЧоКорвалол / Асја Чо

4. Валидол

Многи у Русији третирају валидол као варијанту корвалола, али то је погрешно мишљење. Према резолуцији Руске академије медицинских наука из 2007. године, валидол је требало да буде изузет из списка лекова који се продају са попустом јер је застарео и није довољно ефикасан. Па ипак, овај лаки седатив је остао на списку. Додуше, само га баке још увек користе за смирење. Свака бака у Русији зна шта треба да ради кад се насекира или је жигне срце – стави валидол под језик и одмах јој буде лакше.

Валидол / Асја ЧоВалидол / Асја Чо

5. Тегле и фластери

У прошлом веку се сматрало да се свака прехлада добро лечи загревањем леђа. Коришћене су две болне методе. На леђа су лепљени фластери са слачицом или су стављане вруће стаклене тегле. Већина земаља је одустала од овог неефикасног „самокажњавања“, али се на постсовјетском простору те методе још увек примењују.

Слачица и тегле / Асја ЧоСлачица и тегле / Асја Чо

6. Арбидол

Арбидол је средство против вируса. Направљено је 1974. године у СССР-у. У совјетско време је организовано и тестирање под називом „Арбитар“, у коме је доказана ефикасност овог лека. Међутим, није било нових истраживања у складу са савременим стандардима, и зато је FDA (америчка организација за контролу медицинских препарата) пристала да га региструје само као дијететски суплемент, а не као лек. Америчка компанија GoodEarthMedicine обратила се 2006. године агенцији FDA поводом епидемије птичијег грипа, тражећи дозволу да на територији САД користи јефтини Арбидол (3 долара), али је њен захтев одбијен уз образложење да ефикасност овог препарата није доказана.

Арбидол / Асја ЧоАрбидол / Асја Чо

Главни фармаколог Министарства здравља РФ Владимир Петров најавио је 2010. године да ће доказати ефикасност Арбидола. „Многи руски лекари априори сматрају да је лоше све што је произведено у Русији“, рекао је он тада. „Сваку позицију домаћег препарата морамо да доказујемо на различите начине“. Ново свеобухватно истраживање овог препарата треба да буде окончано током 2017. године.

7. Виферон

Када у организам доспевају вируси, ћелије почињу да се боре против њих издвајањем посебних беланчевина интерферона које спречавају размножавање вируса. Организам не може увек самостално да се избори са вирусом, и тада је потребно снабдети га додатном „порцијом“ интерферона.

На Западу се интерферони уводе у организам само директно у вену, и то је доста скупа медицинска услуга, а у Русији се продају паковања чепића „Виферон“ за 500 рубаља (8,7 долара). На први поглед делује да је то изузетно повољна околност, али постоји једно „али“. Молекули инерферона су сувише велики, тако да не могу проћи кроз зидове црева и доспети у крв док се не иситне на ситне фрагменте.

Виферон / Асја ЧоВиферон / Асја Чо

„Нема никаквих података о томе шта се у организму дешава са интерферонима када се не уносе парентерално (тј. када се уносе кроз пробавни систем)“, каже Александар Хаџидис, председник асоцијације клиничких фармаколога Санкт Петербурга.

Проблем клиничких истраживања

По речима Александра Хаџидиса, у Русији заиста постоји проблем са клиничким истраживањима. „Врши се велики број истраживања, врше се и велика међународна истраживања, али њихов квалитет, ваљаност узорка и дизајн (тј. опште карактеристике, опис) нису на највишем нивоу. Потребна су огромна финансијска улагања, што не може свака компанија обезбедити“.

Руски закони допуштају да се на тржишту продају препарати са сумњивом ефикасношћу и поузданошћу. Са друге стране, „сумњив“ у овом контексту не значи „проверено бескористан“. Житељи суседних земаља често долазе у Русију да купе јефтине препарате без рецепта.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.