Јуриј Гагарин и Сергеј Корољов, 05. фебруар 1961.
РИА НовостиГоворећи савременим језиком, Корољев је био вундеркинд. Он је прве своје успешне пројекте остварио још у ђачком добу. Са 17 година је представио пројекат авиона без мотора, а касније, на факултету (Корољов је 1926. године из Кијева премештен у чувену Московску вишу техничку школу „Бауман“), пројектовао је прву једрилицу у Совјетском Савезу намењену акробатском летењу, између осталог и извођењу „мртве петље“, што је успешно демонстрирао совјетски ас Василиј Степанчонок. Сам Корољов је завршио пилотски курс али због болести није могао лично да изведе ту фигуру.
Био је довољан један сусрет са творцем теоријске космонаутике Константином Циолковским у његовој кући у Калуги, да се Корољовљева интересовања преоријентишу на реактивно кретање. Он је током 1930-их заједно са истомишљеницима основао Групу за проучавање реактивног кретања, која је затим прерасла у Реактивни научноистраживачки институт.
До 1938. године уз учешће Сергеја Корољова и у великој мери под његовим руководством направљене су прве совјетске балистичке ракете на течно гориво и крстареће ракете (противваздушне и велког домета), разрађени су пројекти стратешких ракета, авионских ракета и противваздушних ракета на чврсто гориво. Корољев је 27. јуна 1938. године оптужен за саботажу и ухапшен.
Корољов је осуђен на 10 година робије и упућен је у казнено-поправне логоре на Колиму и у Владивосток, али је у лето 1940. године поново изведен пред суд (овога пута је добио 8 година затвора) и остављен је у Москви, у специјалном затвору Народног комесаријата унутрашњих послова ЦКБ-29. Ту се придружио групи на чијем челу су била четворица главних конструктора, који су такође били осуђени. Међу њима је био и Андреј Тупољев, чувени конструктор авиона и бивши научни руководилац Сергеја Корољова у Бауманском училишту. Управо у затвору ЦКБ-29 направљен је најбољи (по техничким карактеристикама) совјетски бомбардер Ту-2 и бомбардер за обрушавање Пе-2, који је затим произведен у највећем броју примерака. Корољов је затим 1942. године премештен у Казањ, где је наставио рад на ракетним моторима.
Након две године Корољов је по личној Стаљиновој наредби ослобођен пре рока, а пресуда му је анулирана (али је рехабилитован тек 1957. године). Он је 1946. именован за главног конструктора Посебног конструкторског бироа 1 у подмосковском граду Калињинграду (сада се он зове Корољов). Главни задатак бироа је био да направи еквивалент немачке ракете Фау-2, а с обзиром да су сви цртежи били изгубљени све је требало поново прорачунати.
Ракета Р-1 први пут је тестирана 1948. године, али се може рећи да је Корољов истовремено радио на неколико генерација ракета. Рад на ракети Р-5 је завршен 1954. године. Била је то прва балистичка ракета са нуклеарном бојевом главом, а две године касније у Корољовљевом конструкторском бироу направљена је прва интерконтинентална двостепена балистичка ракета Р-7, која је могла да достави нуклеарну бојеву главу на било коју тачку на планети. Та ракета је отворила перспективу освајања космоса. Она је постала основа за све ракете-носаче које данас постоје.
Још пре тестирања ракете Р-7 група конструктора из Корољовљевог бироа предложила је да се у орбиту избаци вештачки сателит Земље. Власти су одобриле тај предлог. На бази бојеве ракете Корољов је осмислио систем тростепених и четворостепених ракета-носача. Први вештачки сателит Земље који је носио назив „Спутњик-1“ избачен је у орбиту 4. октобра 1957. године. Две године касније, аутоматска станица „Луна-2“ била је први рукотворени објекат који је прелетео од Земље до Месеца и на његову површину однео заставицу СССР-а.
Корољов је имао неисцрпну енергију. Током прве половине 1960-их под његовим руководством су направљени крупни кораци у освајању космоса. Јуриј Гагарин је први човек који је летео у космос. Било је то 12. априла 1961. године, а већ 1962. године заједно су полетели космички бродови „Восток-3“ и „Восток-4“, да би 1963. године у космос полетела и прва жена, Валентина Терешкова (после тога су СССР и Русија послали у космос још три жене). Нови брод „Восход“ полетео је 1964. године, и то је био први космички брод са трочланом посадом. И најзад, 18. марта 1965. године Алексеј Леонов је први изашао у отворени космос.
Можда би у неким другим околностима Алексеј Леонов био први совјетски космонаут који се искрцао на Месец (таква је била његова улога у програму пилотираног лета на Месец), али је тај пројекат текао споро зато што није постојало јединствено руководство. Корољов је умро 1966. године, а Брежњев је неколико година касније затворио тај програм. У последњим годинама живота Корољов је размишљао и о стварању орбиталне станице у којој би космонаути могли дуже да бораве и да раде без скафандера. Нови корак на том путу је било конструисање новог брода „Сојуз“ у коме је била предвиђена и кабина за свакодневни боравак. Нажалост, Корољов није доживео прво лансирање овог космичког брода 1967. године.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
