Како Руси праве специјалне јединице од делфина и фока?

Министарство одбране Русије не намерава да отворено говори о одреду морских суперубица. Војна лица се никада не дотичу те теме, као да она уопште и не постоји. Зна се, међутим, да у Мурманску (на северу Русије) и Севастопољу (на Криму) постоје два супертајна центра за обуку морских сисара. То су Мурмански биотехнолошки институт и Севастопољски океанаријум. У њима се обучавају подводне специјалне јединице.

Архивска фотографија ММБИ

Министарство одбране по закону не може купити ни ексер без званичне објаве на сајту државних набавки, а прошле године је на том сајту објављен захтев за набавку делфина. У августу 2016. године војска је на тендеру купила пет делфина – две женке и три мужјака од три до пет година старости. Сваки делфин је коштао 350.000 рубаља (6.150 долара).

Морски сисари се за војне потребе обучавају још од доба Совјетског Савеза, рекао је за „Руску реч“ сарадник Јужног научног центра Руске академије наука Генадиј Матишов, који се некада бавио састављањем програма за обуку морских сисара.

„Њихова главна намена је чување акваторијума најважније војнопоморске базе од подводних диверзаната. На пример, делфини се „мувају“ на улазу у залив, и чим примете незваног госта одмах јављају оператеру на обалском стражарском објекту. Ако од њега добијају одговарајућу наредбу, могу самостално да униште непријатеља. У ту сврху носе специјалне ’делфинске’ брњице са оштрим шиљком“, рекао је Матишов за „Руску реч“.

Поред тога, животиње се дресирају да траже торпеда, мине и друга потонула војна експлозивна пуњења на дубини до 120 метара.

Како је све почело?

Валентин Смирнов, конструктор стратешких ракета „Топољ“, „Јарс“ и „Булава“, испричао је дописнику „Руске речи“ како су конструктори током 1980-их тестирали противподморнички систем „Медведка“ и том приликом су „изгубили“ један торпедо. Он је потонуо уместо да исплива са комплетном телеметријском апаратуром на подручју које је било означено као циљ.

Тада га гњурци нису пронашли у гомили подводног отпада и предмета сличне конструкције на дну морског полигона. Међутим, у питању је била најмодернија технологија која се није могла оставити на дну мора, јер су конструктори морали да поднесу рапорт војном врху. Тада је неко од морнара предложио да се телефонира океанаријуму.

Смирнов у мемоарима пише да су се тада многи смејали том предлогу, али је ситуација била безизлазна, па су се конструктори одлучили на тај ризичан корак. Били су запањени када је делфин за неколико минута пронашао потонули торпедо, па је чак успео и да намакне на њега уже.

Смирнову ни самом није јасно како је животиња успела то да уради.

Касније је почело обучавање делфина за десантирање из хеликоптера, тако да су они постали прави специјалци који се могу пребацити на било који „водени“ положај ради решавања борбених задатака.

Међутим, програм је обустављен 1991. године после распада СССР-а.

Архивска фотографија ММБИ

Које животиње сада користи морнарица?

Од самог почетка су поред делфина обучавани и китови белуге, јер имају врло осетљиве сонаре.

Руководство морнарице је планирало да постави белуге као стражаре на улазе у заливе. Било је предвиђено да уколико открију непријатеља јаве то дресеру, а он да пусти из кавеза фоке-убице.

Архивска фотографија ММБИ.

Међутим, СССР није имао апаратуру која може обезбедити прецизан и директан пренос ситуације на дну океана, а испоставило се да и китови белуге нису прилагођени за службу у водама Северне флоте. Зато се одустало од њих, после чега се ратна морнарица окренула фокама.

Основна сфера обуке фока је откривање мина и подизање објеката са морског дна. По речима Генадија Матишова, довољно је фоки показати предмет који се тражи, и она ће га наћи.

Архивска фотографија ММБИ.

„Оне одлично раде и у екипи са гњурцима. Ако ништа друго, могу да доносе и односе инструменте, а могу и да заштите свога газду у случају напада морских диверзаната“, додао је експерт.

Матишов је испричао и случај који се догодио на првим маневрима посвећеним увежбавању антидиверзантских акција у Северној флоти, где су ангажоване и фоке.

„Морским диверзантима је постављен задатак да неприметно продру у базу подморница и минирају их. Ми нисмо рекли момцима ко ће им се супротставити. Само неколико минута након што су дресери отворили кавезе и пустили фоке у залив сви диверзанти су испливали на површину и свим снагама се дали у бежанију“, прича аутор програма обуке морских сисара.

По његовим речима, највећи проблем у том послу је „животињски фактор“. „Ипак су то звери. Ако фока оде у лов или ако мужјак примети женку, нико не може гарантовати да ће се вратити у базу“, закључио је експерт.

Архивска фотографија ММБИ

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!