Оружје „Судњег дана“: Роботи и вештачка интелигенција у руској армији

Сергеј Савостјанов/ТАСС
Већ данас се на изложбама оружја могу видети видео-снимци на којима група руских беспилотних летелица као рој оса истражује непознати терен. Али то нису обични извиђачи – они су намењени и за самостално уништавање циљева у ваздуху и на земљи.

Беспилотне летелице у руској армији засада тек уче да нападају непријатеља док крстареће ракете то одавно умеју. Најмодерније паметне ракете типа „Гранит“ и „Оникс“ уништавају непријатеља сопственим умом и сналажљивошћу.

Кога напада „ракетни рој”?

Већ сада постоји софтвер који омогућава да се истовремено руководи групом од шест летелица, рекао је за „Руску реч“ шеф научно-производне компаније „Сетецентрические платформы“ Александар Мочалкин. На тестирању је пренос извиђачких података реализован из различитих углова, захваљујући чему је направљен тродимензионални модел терена. У перспективи ће „рој беспилотних летелица“, по речима конструктора, нападати непријатељске авионе, хеликоптере и крстареће ракете.

Принцип по коме функционише овај систем је релативно једноставан: на беспилотне летелице се поставља специјални софтвер и хардвер који регулише понашање дрона у односу на друге учеснике „роја“, а такође неколико сензора за оријентацију у простору.

Па ипак, у овој фази нико неће послати дронове да самостално ратују. Сада њихов рад контролишу оператери са даљинским управљачем у рукама.

Мочалкин није могао прецизирати када ће бити направљен следећи корак у правцу самосталнијег функционисања система.

„Ако је принцип самоорганизовања робота решен, ипак засада није достигнут ниво на коме они могу доносити самосталне одлуке у ситуацији која се мења. То значи да ће предложени систем бити само роботизовани комплекс, тј. решавање постављеног задатка неће бити могуће без оператера“, додао је он.

Паметне ракете

У ускоспецијализованом сектору стратешких нуклеарних снага одвраћања и војнопоморског наоружања руски научници су још 1970-их успели да направе прве ракете са вештачком интелигенцијом.

Међу њима је „Гранит“ – супертајна противбродска крстарећа ракета ратне морнарице Русије (према класификацији НАТО-а SS-N-19 Shipwreck – „Бродолом“). То је први систем наоружања који поседује вештачку интелигенцију сличну људској. Због брзине, непредвидивости и моћи добила је назив „убица носача авиона“. Ову ракету поседују нуклеарне ракетне крстарице пројекта 1144 „Орлан“ и јуришне подморнице пројекта 949 „Антеј“.

„Особеност система навођења ракете на циљ је у томе што су у њеном софтверу забележени електронски и физички портрети страних ратних бродова“, рекао је за „Руску реч“ Владимир Пољаченко, сарадник музеја војноиндустријске корпорације „Научно-приозводно удружење за машиноградњу”, где је овај ситем направљен.

По његовим речима, то нису само размере и контуре објеката, него и подаци о различитим електромагнетним и другим пољима која поседује само тај тип брода.

„Софтвер поседује и чисто тактичке податке о типу бродских формација, што му омогућава да тачно одреди којој формацији се приближава ракета – конвоју, носачу авиона са пратећим бродовима или десантној групи бродова – и да нападне главне циљеве“, додао је он.

Крстарица и подморница имају 24 ракетна лансера у којима се налазе „Гранити“. Ове ракете се испаљују у плотуну. Прва лансирана ракета ће „чекати“ све које иду за њом, закључно са двадесет четвртом, и све оне ће обавити маневре близу тачке са које су лансиране.

„Када се све ракете нађу у ваздуху оне направе формацију и почињу напад. Само једна од њих може видети циљ, и она осталима ’јавља’ његову локацију и карактер. Она предлаже тактику напада и дели улоге, тј. одређује ко ће напасти, а ко ће се жртвовати привлачењем непријатељске противваздушне одбране. После тога почиње бој“, истакао је експерт.

Када униште главни циљ ракете одмах поново распоређују задатке и почињу са уништавањем осталих циљева, опет почев од најважнијег.

Немогуће је избећи сусрет са ројем „Гранита“. Ове ракете лете надзвучном брзином и интензивно маневришу тако да их савремени радари практично не виде. Њихов напад се може уочити само визуелно, када углавном више нема времена за доношење одлука о самоодбрани.

Илустрација: Дмитриј Рогулин/ТАССИлустрација: Дмитриј Рогулин/ТАСС

Шта следи после „Гранита“?

Уместо ракета „Гранит“ руска морнарица већ добија најмодерније ракете П-800 „Оникс“ (по класификацији НАТО-а SS-N-26 Strobile). Оне су мање од „Гранита“, али су наследиле његов систем вештачке интелигенције.

По речима заменика министра одбране Јурија Борисова, Министарство одбране је донело одлуку да модернизује руске нуклеарне подморнице пројекта 949 типа „Антеј“ и тешке нуклеарне ракетне подморнице пројекта 1144 типа „Орлан“. Уместо 24 „стара“ ракетна система „Гранит“ у сваки слободни ракетни лансер ће бити постављена три контејнера са ракетама „Оникс“.

Тако ће бродови уместо садашњих 24 добити 72 нове надзвучне крстареће ракете захваљујући којима ће бродови постати праве морске тврђаве у океану. Прва крстарица пројекта 1144 „Адмирал Нахимов“ већ је укотвљена у Северодвинску и чека ново наоружање, а на руском Далеком истоку је укотвљена прва подморница пројекта 949.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.