Два века руске науке у новом дигиталном животу

Скафандер Сокол-КБ-2 је носио космонаут Јуриј Лончаков. Музеј космонаутике у Самари.

Скафандер Сокол-КБ-2 је носио космонаут Јуриј Лончаков. Музеј космонаутике у Самари.

Константин Чалабов/РИА Новости
Нови веб-сајт Thngs показује достигнућа руске науке за последњих 200 година и више: атомску бомбу, радиопријемник Попова, прво заштитно одело за космонауте и многе друге изуме из колекције Политехничког музеја у Москви. Сада је све то доступно публици широм света.

Дизајнер и предузетник Дмитриј Девин, оснивач сајта Thngs, верује да је очување података о материјалном свету кључ за очување самог знања. „Thngs је физичка меморија човечанства, меморија наше прошлости и садашњости“, написао је Девин на свом веб сајту. „Али ствари се кваре, ломе, и временом нестају. Ако сачувамо информацију о њој, сачуваћемо и саму ствар.“

Сви изуми имају своју страницу са описом, фотографским и видео материјалом, текстуалним фајловима које свако може да попуњава или мења. Девин каже да његов сајт даје могућност да се дигитално једном материјализује.

Такође говори да је увек маштао да направи нешто значајно, нешто од велике важности, али да уједно буде и забавно и лепо. Његов последњи пројекат „Русија прави сама“ је могућност да се сачува на стотине објеката из колекције московског Политехничког музеја, једног од настаријих музеја технологије и науке у свету.

„Радимо на својеврсној Википедији изума већ више од две године“, каже Девин. „Специјализовали смо се на визуелној дигитализацији за музеје, на то да дамо пуну представу о неком предмету. Ово није наш први пројекат за Политехнички музеј, а пре пар месеци смо 'изложили' експонате Совјетског свемирског програма.

„Руска реч“ вам представља само нека од научних достигнућа са сајта Thngs, док читаву колекцију можете наћи овде.  

Прва совјетска атомска бомба, 1949.

Прва совјетска атомска бомба РСД-1  / ThngsПрва совјетска атомска бомба РСД-1 / Thngs

РДС-1 је прва совјетска атомска бомба, дужине 3,7 метара, масе 4,6 тона. Бомбу би на потребној деоници њене трајекторије детонирао аутоматски систем. Успешно је испробана 29. августа 1949. године.  

Телеграф Морзеа, 1897.

Телеграф Морзеа  / ThngsТелеграф Морзеа / Thngs

Електромеханички уређај за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала - Морзеове азбуке. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.

Робот Сепуљка, 1962.

Сепуљка  / ThngsСепуљка / Thngs

Робот који „ради“ као водич екскурзија по имену Сепуљка је нека врста симбола Политехничког музеја у Москви. На глави има декоративну решетку попут уста и креће се на точковима. Сепуљка постоји у јединственом примерку. Направио га је конструктор Михаил Александров 1962. године, а назван је у част пољског писца Станислава Лема и његових „објеката непознатог порекла“ који се срећу у књизи „Четрнаесто путовање“.

Скафандер „Сокол“, 1900 – 2000

Скафандер „Сокол“ / ThngsСкафандер „Сокол“ / Thngs

Космичко одело је имало задатак да заштити космонауте од дубоког вакуума, соларне радијације, дехерметизације свемирског брода. „Сокол“ није намењен за излазак у отворени космос, али може да поднесе те услове.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.