Зашто Руси још увек траже Јетија?

Варвара Гранкова
Небројени ентузијасти су тражили Јетија у Северној Америци и Европи, а како стоје ствари са Русијом? Непрегледне шуме и огромне планине скоро да нису истражене, тако да се никад не зна – можда се велика космата звер крије негде у њима?

„Скоро сваког дана мени из целе Русије стижу изјаве очевидаца у којима се тврди да је неко видео Јетија у Русији”, каже Игор Бурцев, доктор историјских наука и директор невладине организације „Међународни центар за хоминологију”. „Лакше је набројати места где није било таквих случајева, него где их је било!” Имамо изјаве људи који су видели Снежног човека или његове трагове широм Русије, укључујући Кавкаске планине, Краснодар, Киров, Кемерово, Новосибирску област, Јакутију, па чак и Московску област”.

Бурцев се бави истраживањем Јетија. Прикупио је податке који су довољни за педесет година проучавања. Један од последњих случајева када је примећен Јети догодио се у Краснодарском крају. Тридесетогодишњи човек је, наводно, ноћу угледао високу космату фигуру док је камповао са групом ђака у планини (једно је сигурно: то није била његова супруга). Сада се он плаши да уђе у шуму.

Како су совјетски научници тражили Јетија?

Приче о огромном, незграпном чудовишту које живи у дивљини вековима се преносе као некакав фолклор. Многи људи у целом свету тврде да су видели ово митолошко биће. Највише таквих сведочења је било током 1950-их, и она су била везана за Хималаје. Совјетски Савез није био имун на медијску прашину која се дизала око ове теме.

Академија наука СССР-а је током 1950-их основала специјалну комисију у покушају да потврди постојање Јетија, али после неуспешне експедиције на Памир 1958. године тај случај је затворен. Од тада само прави ентузијасти још увек покушавају да га пронађу.

Западни истраживачи су сматрали да би Јети могао бити нека врста огромног мајмуна, а њихове руске колеге су претпостављале да је то биће много ближе људима. Совјетски историчар Борис Поршњев, који је 1963. године објавио једну од првих књига на ову тему, назвао је ове креатуре „хоминиди” и претпоставио да су то преживели представници давно несталих врста Неандерталаца. Та његова претпоставка није широко прихваћена, али се ипак може рећи да је он основао нову научну дисциплину – хоминилогију, која се бави проучавањем таквих бића сличних људима.

Руски истраживачи су први проучили аутентичност видео-снимка Јетија који су 1967. године направили Патерсон и Гимлин. По речима Игора Бурцева, који је погледао снимак, филмску траку је проучио велики тим стручњака (укључујући и стручњаке за биомеханику, криминалисте и професионалне филмске сниматеље), и сви су дошли до закључка да није у питању монтажа, односно мистификација, и да је камера заиста снимила огромну женку Јетија високу 210 центиметара.

Други важан корак у истраживању Снежног човека направљен је током 1970-их, када је Бурцев на основу Поршњевљеве истраге отишао у Абхазију да проучи остатке костура за које се мисли да припадају женки Јетија, познатој под именом Зана. После неколико експедиција Бурцев се вратио са двема великим лобањама које, како се претпоставља, припадају Зани и њеном сину. Међутим, истраживање није настављено услед недостатка финансијске подршке.

Нови подаци

Пријављених случајева у којима је неко видео Снежног човека увек је било напретек, и зато су руски истраживачи почетком века почели да евидентирају материјалне доказе који упућују на постојање џиновског бића, како у земљи, тако и у иностранству.

„Почели смо да налазимо дрвене ручно прављене конструкције, предмете и симболе који су по нечему слични ономе што је пронађено у другим земљама, укључујући Велику Британију, Нови Зеланд, Аустралију, Канаду и САД”, рекао је Бурцев. „Било је случајева када је сва кора са дрвета скинута и посађена наопако, а за тако нешто је потребна огромна снага – то човек не може да уради”.

Очевици потврђују и теоријску поставку да Јети поседује натприродну снагу и могућност да разуме људе. Последњих година су амерички истраживачи отишли корак даље, претпоставивши да огромна космата звер говори на сопственом језику и да је човеков рођак.

Научни кругови, међутим, не схватају озбиљно таква истраживања. „Замишљено постојање ’снежних људи’ треба да буде у већој мери истражено. Још увек није дат дефинитиван одговор на то питање”, рекао је за „Руску реч” Сергеј Шаракшане, портпарол Руске академије наука. „Нема никаквих необоривих доказа, а не можемо се ослонити на приче очевидаца. Са друге стране, ми знамо и за недавно откриће да човек није настао од једне, него од четири врсте предака данашњих мајмуна. Руски научници који су дошли до тог открића још га нису објавили, али је то научна чињеница”.

Овај текст је део серије текстова под називом „Russia X-Files” коју „Руска реч” посвећује загонеткама, тајнама и аномалијама везаним за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.