Грмљавина у Коктебелу.
Владимир Астапкович, РИА НовостиСовјетским научницима није мањкало револуционарних идеја, али њихова реализација није била нимало лак посао. Под притиском Хладног рата многи потенцијални пројекти су реализовани (успешно или неуспешно) у покушају да се надјача непријатељ. Тај непријатељ су биле Сједињене Америчке Државе.
Поједини научни и војни програми совјетског периода још увек су у оптицају. Чак и најамбициозније идеје попут ласерског и звучног оружја сада постају стварност.
На срећу или несрећу, поједини изузетно ексцентрични пројекти су обустављени и од њих се заувек одустало. Као доказ Russia Beyond наводи пар најекстремнијих пројеката које су совјетски научници заиста били спремни да реализују као додатни корак у тежи да држе непријатеља у сталном страху.
Бернард Кажински. Извор: Архив
Руски електроинжењер Бернард Кажински је 1923. године смислио ексцентричну концепцију „радио-мозга“, тј. трансформисања импулса мозга у сигнале који се могу преносити на велику даљину. Он је обишао Европу и Северну Америку држећи предавања на ову тему и ширећи идеју да су људска бића живе радио-станице које могу да емитуту и примају сигнале. На крају су совјетске власти пружиле подршку његовом пројекту.
Кажински је 1924. извршио прва тестирања у Москви. Циљ му је био да помоћу радио-таласа ниске фреквенције утиче на псе тако да они подигну конкретну књигу са гомиле и однесу је члановима комисије у суседној просторији. Експеримент је био успешан, али су касније пси престали да извршавају команде.
Тајне службе су сазнале за овај пројекат и заинтересовале се за идеју о вршењу утицаја на људски разум помоћу радио-таласа. Кажински је, према неким тврдњама, сам обуставио овај пројекат иако је веровао у њега, али су неки други нучници прихватили ову концепцију иако она никада није показала своју функционалност. Пројекат је на крају завршио у архивима зато што је био скуп и није напредовао.
„Борбена кртица”. Извор: Архив
Машина која копа подземне канале кроз земљу и стене није само плод маште писаца научне фантастике. На ту идеју су дошли и совјетски научници. Таква машина би могла уништавати непријатељске подземне објекте и инфраструктуру, и реметити непријатељске положаје.
Прва концепција овакве врсте појавила се у Москви почетком 20. века захваљујући инжењеру Петру Расказову, који, нажалост, није живео довољно дуго да види оваплоћење своје идеје. Убијен је 1904. године, а пројекат је поново заживео тек током 1930-их.
У различитим изворима се наводи да је совјетски инжењер Александар Требељевски дошао у посед неких немачких нацрта такозване „субтерине“ (тј. подземног самоходног апарата) и касније је уз подршку власти направио први прототип машине за бушење подземних ходника. „Субтерина“ је предвиђена за копање рудника, постављање каблова и геолошка истраживања. Међутим, рад на овом пројекту је годинама био обустављен јер су совјетске власти одлучиле да се усредсреде на друге иницијативе.
Током 1960-их ову идеју је подржао лидер СССР-а Никата Хрушчов, тако да је она поново заживела, али као државна тајна, строже чувана чак и од совјетског нуклеарног пројекта. На Криму је направљена специјална фабрика за производњу подземних самоходних апарата.
Научници су смислили нову модификацију ове машине са многим изванредним могућностима и назвали је „борбена кртица“. Била је дугачка 35 метара и имала је нуклеарни погон. Развијала је максималну брзину од 7 км на час, а могла је носити 5 чланова посаде и највише 15 војника.
Прво тестирање је изведено 1964. на Уралу и било је изузетно успешно – машина је прошла кроз планину као нож кроз врео путер и уништила замишљени непријатељски бункер. Нажалост, у другом тестирању је нешто кренуло наопако – „кртица” је експлодирала и сви чланови посаде су изгинули. Узрок ове несреће је државна тајна, али је извесно да су сва даља тестирања одложена, а касније, када је Леонид Брежњев дошао на власт, пројекат је трајно обустављен. Брежњев је много већу пажњу посвећивао истраживању космоса.
Климатско оружје – реалност или не? Извор: Алексеј Бушкин, РИА Новости
Током шездесетих година 20. века многе земље су покушавале да разраде методе помоћу којих би могле утицати на климу и временске услове. Совјети су сматрали да би им могућност контролисања временских прилика донела огромну предност у односу на непријатеља, тако да су се и научници бавили том идејом.
Други разлог њиховог интересовања је и тај што су знали да САД раде на сличном пројекту. УН је 1977. године званично донела одлуку о забрани примене оружја које утиче на промену климе, али су САД и Совјетски Савез наставили са истраживањима и поставили су метеоролошке системе који, према неким изворима, могу да утичу на процесе у јоносфери (слој Земљине атмосфере који је јонизован усред сунчевог и космичког зрачења).
Током 1980-их је отворена Руска лабораторија за истраживање јоносфере под називом Мултифункционални систем СУРА. Тај систем је по много чему сличан америчком систему HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program). У то време су људи који живе у близини приметили чудне пламенове на небу и црвене лопте које су се кретале кроз ваздух, али су поменути феномени објашњени ослобађањем плазме током радова у објектима лабораторије. Многи научници, међутим, сматрају да је цела прича о климатском оружју потпуно неоснована.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу