Космички лекови: Како излечити човека у безваздушном простору?

Данас космонаути на Међународној космичкој станици (МКС) поседују основну медицинску опрему са лековима.

Данас космонаути на Међународној космичкој станици (МКС) поседују основну медицинску опрему са лековима.

Роскосмос
Нови експеримент који руски научници спроводе у орбити допринеће развоју и усавршавању лекова које ће користити космонаути када буду путовали на Марс и друге планете.

Не може се предвидети како ће путовање кроз свемир утицати на људе. Највећа опасност је радијација: скоро половина досада преминулих руских космонаута умрла је од рака. Орбитални летови изазивају и друге болести, од делимичног оштећења слуха до остеопорозе. Развијени су посебни пробиотици за побољшање пробаве код астронаута, тако да се сада у свемиру користи храна са додатком пробиотика.

Калцијум у нашим костима се губи у стању микрогравитације, јер одлази у крв и урин, што може допринети стварању камена у бубрегу. Космонаут Анатолиј Березовски је 1982. осетио јаке грчеве у стомаку за време лета. „Бол је био толико велики да сам хтео да искочим у отворени свемир“, рекао је он касније. Березовски је одлучио да не обавештава контролни центар на Земљи о овом инциденту како би избегао прекид мисије. Штавише, пристао је да остане у орбити 211 дана и тако постави нови рекорд.

Лечење болести у свемиру уопште није лак задатак. У стању микрогравитације људски организам се понаша другачије, чак и на нивоу ћелија. Космонаути који раде на Међународној космичкој станици (МКС) данас имају апотеку са класичним лековима, али ће већи проблеми настати током дугих мисија, као што је лет на Марс.

Руски научници су одлучили да испитају како свемир делује на матичне ћелије са циљем да направе нове лекове за дуга путовања кроз свемир. Они планирају да у мају 2018. године пошаљу на МКС нови биореактор са матичним ћелијама.

Непредвидива гравитација

„Ми не знамо како ће се људске или животињске ћелије понашати у другачијој гравитацији, било да је она мања или већа од гравитације на Земљи“, рекао је Михаил Крашенињиков, водећи стручњак Одељења за напредне ћелијске технологије Првог московског државног медицинског универзитета „Сеченов”.

Универзитету је требало 14 година да створи биореактор. „Досада нико није имао успеха у култивисању ћелија у условима лета кроз свемир“, објашњава Крашенињиков. „Механизам раста ћелије у орбити није тестиран у пракси“.

У првом експерименту са биореактором биће учињен покушај да се одгаје биљне ћелије у орбити, што ће посада МКС стално проверавати. Чим научници схвате како се ћелије понашају у микрогравитацији, почеће да проучавају процесе на нивоу ћелије људског тела.

„Све биљке на МКС и другим свемирским бродовима се држе у стању центрифуге, јер у противном корење почиње да се шири у свим правцима“, каже Крашенињиков. „У орбити су чак и биљке збуњене и не знају шта је горе а шта доле, о животињама да и не говоримо“.

Ћелије живота

Научници верују да помоћ у адаптирању људи у агресивној средини космичког лета и њиховом лечењу у свемиру није недостижан циљ, само је потребно сазнати како та средина утиче на мезенхимске матичне ћелије (MSC). То су основне ћелије у ткивима свих живих организама, од биљака до људи.

Мезенхимске матичне ћелије граде кости, мишиће и масно ткиво, а поред тога могу и да трансформишу нервне матичне ћелије. Другим речима, оне су основа свих виталних система у нашем телу, укључујући и централни нервни систем.

Научници планирају да искористе ове ћелије у справљању лекова којима ће се брзо и ефикасно лечити људи у свемиру, и то од интерних болести и вирусних инфекција, па чак и од повреда.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“