Тајанствена Зујалица: Ко и зашто емитује језиве радио-сигнале у близини Санкт Петербурга?

Радио-аматери у једној од московских радио-станица.

Радио-аматери у једној од московских радио-станица.

Тиханов / РИА Новости
Тајанствена радио-станица у Русији преко 40 година емитује „бели шум“. Понекад се могу чути бројеви, имена и речи које нико не разуме. Да ли је у питању тајна војна база, машина Судњег дана или дошљаци из космоса комуницирају са својом матичном планетом? Или можда није ништа од тога, него нешто потпуно небитно?

Руска станица која носи ознаку УВБ-76 (MDZhB) поново привлачи пажњу медија. Радио слушаоци су јој дали надимак Зујалица (рус. „жужжалка”), јер преко 40 година емитује сигнале у којима има много монотоног зујања и пиштања.

Понекад се кроз „бели шум“ пробија мушки глас и изговара имена, бројеве и чудне речи. Судећи по координатама, загонетни сигнал је долазио из насеља близу Москве, али се сада преселио на подручје које није далеко од Санкт Петербурга.

„УБВ-76, УБВ-76-93 882 НАИМИНА 72 14 35 74 - 93882 Николај, Ана, Иван, Михаил, Иван, Николај, Ана, 7, 4, 3, 5, 7, 4,“ то је типична „вест“ са Зујалице која се ретко може чути. Поменути радио програм можете слушати овде.

Обично се чује само „бели шум“. Радио-аматери прате ову таласну дужину и пореде је са ужасним предајником из ТВ серија, са серијом „Изгубљени“ или са атмосфером у филмовима о зомби-фашистима (попут филма „Бункер“).

Зујалица се може користити за плашење деце. Она много узнемирава и оне који још увек очекују појаву НЛО. Међутим, за ову аномалију су већ пронађена рационалнија објашњења.

Теорија бр. 1: тајна шпијунска станица

Ову теорију поткрепљује чињеница да сличне станице постоје у другим земљама. На пример, британска станица „The Lincolnshire Poacher” (као позивни сигнал користи одломак из истоимене енглеске народне песме), или „Cherry Ripe” која емитује сигнале из Аустралије.

Све оне раде на кратким таласима и емитују сигнал на велике удаљености. Ову врсту сигнала користе бродови, подморнице и авиони. Тај сигнал може да се хвата чак и на другој хемисфери.

Обе поменуте станице су се појавиле отприлике у исто време, у периоду конфронтације међу совјетским и америчким војним блоком. Чини се да користе и исти принцип шифровања. Особа која шаље поруку користи код који зна само прималац. Случајни слушаоци ће мислити да је то што чују обична глупост.

На пример, 2016. године се током свих 12 месеци емитовања „програма“ могло разабрати само 30 руских речи међу којима су и изрази са значењем „билијар“, „кухињски намештај“, „атол” (прстенасто корално острво), „пољопривредни експерт“ и „балкон“.

Теорија бр. 2: Судњи дан и нуклеарни рат

Поборници ове теорије сматрају да се мисија Зујалице састоји у мировању све док је неко не активира у случају нуклеарног рата. То је, тврде они, део противракетног система „Периметар“ (познат и као „Мртва рука“) и може бити једна од његових станица за мониторинг или резервни комуникациони систем.

Ако се појаве знаци нуклеарне експлозије, MDZhB ће их одмах проверити путем мониторинга мреже могућих сензора. Затим ће послати сигнал Генралном штабу и ако нема одговора (систем у том случају претпоставља да су људи који издају наређења мртви, и да је дан Х наступио), онда шаље сигнал подморницама и авионима да изврше нуклеарни напад.

За 40 година је сигнал Зујалице само једном прекинут, и то у јуну 2010. године, да би се већ наредног дана поново појавио као да се ништа није догодило. Руске оружане снаге су 2011. године саопштиле да систем „Периметар“ функционише и спреман је за борбу.

Теорија бр. 3: Војне комуникације

Ова теорија је најмање занимљива. Наводно, радио-програм је само систем везе коју армија користи у западном делу Русије. Шифрована саопштења су, наиме, наређења која шаљу војна одељења, а монотоно зујање је само маркер чији је циљ да попуни таласну дужину како је нико не би могао користити.

Слушаоци су 2010. у том „сивилу“ приметили да је станица променила место одакле емитује сигнал и више није у московском приградском насељу Поварово, него је у Лењинградској области. Касније су знатижељни радио-слушаоци похрлили у шуме у том подручју и пронашли напуштени објекат са обореним бетонским стубовима за бакарне жице. Поред „туриста“ ту је било и људи који скупљају бакар.

Ова теорија ипак не задовољава људе који верују у супертајне мисије. Они и даље ревносно слушају тајанствени шум и дискутују о њему у групама поклоника Зујалице: „Најпре се уместо шума неколико пута чуо тон – виши, па нижи. Затим се чуо успорени звук као када ради стари касетофон, а батерије су при крају. Зујање се знатно успорило, а затим нестало. Мислио сам да ће тада бити неки програм, али није га било. Након пет минута је нешто кликнуло пар пута, а затим је поново почело гласно зујање“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“