Данас, 12. септембра, Кремљ је саопштио да су врло важни преговори са Турском приведени крају, и сада ће друга по реду чланица западне војне алијансе добити руске противваздушне ракетне системе.
„Уговор је потписан и треба да се реализује. Као што знате, С-400 је један од најсложенијих система који се састоји од великог броја техничких компоненти, тако да ту има много нијанси. Могу само да гарантујем да су све одлуке у оквиру овог уговора донете строго у складу са нашим стратешким интересима“, рекао је за ТАСС помоћник руског председника за војнотехничку сарадњу Вадим Кожин.
Турска ће, међутим, морати неколико година да чека испоруку, напоменуо је он.
„Хтео бих да истакнем једну важну околност: постоји листа чекања оних који су заинтересовани за овај систем. То су земље Југоисточне Азије и Блиског истока, као и неке чланице ОДКБ. Наруџбина је много, а један број земаља има специфичне захтеве везане за овај систем“, рекао је Кожин, истакавши да руски произвођачи овог оружја у вези са тим захтевима већ имају пуне руке посла, тако да није потпуно јасно када ће С-400 „Тријумф“ бити испоручен Турској.
Зашто армије купују ово оружје?
Почетком 20. века Русија је направила моћно противавионско оружје. То је систем С-400 „Тријумф“ (или „Growler“ по класификацији НАТО-а).
Новостворени систем је брзо постао „тешкаш“ у свету противракетне одбране, јер детектује непријатељске ракете, авионе, бомбардере, хеликоптере и све остале јуришне авијацијске системе на удаљености до 600 км.
Треба истаћи да радари на овом систему нису „једносмерни“ као код неких других модела – они чине видљивом сваку „птичицу“ која се приближава или удаљава у радијусу од 600 км.
То је био најважнији параметар, с обзиром да најближи еквивалент – амерички систем MIM-104 Patriot – обезбеђује „једносмерну видљивост“ у радијусу од свега 180 километара.
Оба система уништавају све савремене и перспективне ваздушне циљеве, с тим што „Growler“ почиње то да чини на удаљености од 400 км, и у овом тренутку чак ни бомбардери и ловачки авиони пете генерације неће остати непримећени.
Те две карактеристике су биле један од разлога због којих су Кина, Индија и Турска „стале у ред“ за куповину чувеног одбрамбеног система. Један дивизион ових ракета (8 лансера и помоћна средства) кошта око 500 милиона долара.