Генетичари открили тајне преживљавања Јакута и Нганасана

Антон Петров
Генетичари из Русије и САД дешифровали су ДНК Јакута и Нганасана. Они су том приликом открили необичну варијанту гена која је поменутим северним сибирским народима омогућавала да преживе у условима константне хладноће, поларних ноћи и начина исхране који готово у потпуности чине масноће, наводи се у чланку објављеном у часопису Molecular Biology and Evolution.

„Анализа података до којих смо дошли омогућила је да издвојимо седам врста гена везаних за живот на северу Сибира. Три су у вези са режимом исхране и посебно са метаболизмом масти што говори о томе да су се Јакути, Нганасани и други народи Севера адаптирали на дијету богату животињским мастима. Поред тога сви они играју важну улогу у производњи енергије, у метаболизму беланчевина и раду ћелијских мембрана“, истиче Рајан Гутенкуст са Универзитета у Аризони. 

Ескими, Чукчи и многе друге северне етничке групе, као и житељи Тибета изузетно су занимљиви генетичарима, јер су се прилагодили животу у екстремним условима, у којима људи из јужнијих крајева обично не могу да преживе. Тако су рецимо генетичка истраживања Тибетанаца омогућила научницима да издвоје гене које су становници те висоравни наследили од древних људи, денисоваца и који су им помогли да се прилагоде недостатку кисеоника у планинама. 

Проблем је, како истиче Гутенкунст, што су „чисте“ популације представника тих северних  планинских народа скоро у потпуности ишчезле, па није могуће истражити аналогне делове ДНК и сазнати на који начин су они могли да доведу до тога да њихови преци преживе у суровим условима карактеристичним за Север и планине. У овом тренутку у Русији живи мање од хиљаду Нганасана и око 480 хиљада Јакута. 

Како би решили проблем Гутенкуст и његове колеге ујединили су напоре са стручњацима руског Института за цитологију и генетику СО РАН у Новосибирску помогли америчким генетичарима да добију узорке ДНК Јакута и Нганасана,  дешифрују их и изанализирају. У покушају да нађу „сибирске“ гене научници су анализирали преко 500 хиљада „прецизних“ мутациjа у њиховим ДНК. 

Анализа је по речима експерата указала на то да Јакути и Нганасани без обзира на кардиналне разлике у начину живота, (први су номади сточари, а други ловци сакупљачи), представљају блиске рођаке. 

Овај податак није случајан, у то време глечери су последњи пут почели да се повлаче, што је омогућило народима крајњег Севера да прошире ареал и почну да живе на простору ослобођеном леда. И Јакути и Нганасани касније су били суочени са драматичном редукцијом популације, што говори о изузетно суровим условима у Сибиру у то доба и тешком прилагођавању на њих. 

Та борба са природом, како истичу научници, довела је до појаве сета гена који су омогућили Јакутима и Нганасанима да се хране искључиво месном и масном храном без озбиљних проблема са здрављем. Присуство тих мутација у њиховим ДНК, сматрају научници, говори о томе да су оба народа првобитно били ловци сакупљачи, и да су Јакути тек касније могли да припитоме јелене, одгаје северне врсте крава и постану номади сточари. 

Дате мутације које су омогућиле Јакутима и Нганасанима да задрже низак ниво холестерола и масти у крви и не пате од хипотермије могу научницима да помогну у откривању корена болести повезаних са нарушавањем рада тих гена, и проналажењу нових начина заштите организма од сличних проблема.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.