Црно злато: Како се родила руска нафтна индустрија

Александар Птицин/МАММ/russiainphoto.ru
Светска модерна нафтна индустрија је рођена у Руској империји и убрзо је постала стуб који држи руску економију до данашњег дана.

Људи су одувек користили нафту. У древна времена је претежно служила у грађевинарству и медицини. А што се тиче савремене нафтне индустрије, она је рођена у Руској империји: прва бушотина у свету је направљена на Апшеронском полуострву поред Бакуа (Азербејџан) 1846. године. 

Околина Бакуа је привлачила нафтне компаније из целог света. Овде су ривали били Ротшилди и браћа Нобел. Винстон Черчил је једном приликом рекао: „Ако је нафта краљица, њен трон је у Бакуу“.

 

Почетком 20. века, Руска империја је била једна од главних произвођача нафте и зазузимала 30% тржишта. Револуција 1917. године, грађански рат и национализација нафтних компанија били су тешки ударци за индустрију. Ипак, страни капитал није напустио земљу. Ротшилде и браћу Нобел су заменили Standard Oil of New York, и Vacuum (касније познат као Mobil). 

Ситуација се нормализовала 1923. године, и СССР је почео да извози нафту као и у царско доба.  Кавкаски и каспијски регион су и даље били најбогатији нафтом, па стога и стратешки важна подручја за немачку војну операцију Барбароса. 

Након Другог светског рата откривена су нова нафтна налазишта. 1950-их година налазишта у Поволжју и на Уралу су давала око 45% произведене нафте у СССР. Експлоатација нафте у Западном Сибиру је почела 1960-их година, а то је довело и до масовне миграције становништва у ово слабо насељено подручје. 

Повећањи извоз совјетске нафте је довео до пада цена, и један је од разлога за појаву ОПЕК-а 1960. године. 

80-их годна нафтна индустрија у СССР почиње да стагнира. Нафтна поља која су се ескплоатисала су скоро пресушила, а нова налазишта нису тражена због недостатка средстава. 

Права криза је почела након распада Совјетског Савеза. Потражња нафте на домаћем тржишту је драстично пала, производња и извоз су смањени. Укидањем државног монопола и приватизацијом индустрије појавило се неколико нафтних гиганата који су све узели у своје руке и контролисали процес од бушења до извоза (Росњефт, Лукоил, Јукос и други). Тек 1997. године се могло рећи да је криза преброђена. Обими производње су били задовољавајући.

Данас је Русија један од највећих светских произвођача нафте. И поред великог пада цена, нафтна индустрија остаје темељ савремене руске економије. Власти покушавају да промене ситуацију. Како је рекао премијер РФ Дмитриј Медведев, главни задатак је створити ефикасну високотехнолошку економију, која би омогућила да земља мање зависи од нафте.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“