Повратак „Каспијског чудовишта”: Совјетски екраноплан поново актуелан

Русија ће поново производити екраноплан – тешку лебделицу са крилима, која ће се користити за превоз путника, а такође за десант и борбена дејства.

Екраноплан је совјетски и руски апарат који „лебди“, тј. лети изнад равне површине (мора, пустиње или леда) користећи аеродинамички облик и отпор ваздуха који крила стварају у односу на површину.

Совјетско руководство је посветило велику пажњу пројектовању ових машина. Било је замишљено да оне постану темељ будућег ратовања.

Екраноплан не виде радари, а подводне мине му не могу ништа.

Он има и озбиљне недостатке. Већина екраноплана не може да лети изнад неравне површине. Немају велике маневарске могућности, не могу бити блиндирани и не могу носити противваздушно наоружање, тако да су лак плен за ловачке авионе.

Назив „Каспијско чудовиште“ у потпуности одговара експерименталном екраноплану направљеном 1966. године. Дугачак је 92 метра, а распон крила му је 77,6 метара. То је била највећа летелица док 1988. године није направљен авион Ан-225 „Мрија”. За 15 година је „Каспијско чудовиште“ прошло читаву серију тестирања, а затим се срушило 1980. године. Пројекат је обустављен, али је послужио као основа за будуће екраноплане.

Један од потомака „Каспијског чудовишта“ био је десантни брод „Орљонок“ („Орлић“). Он је превозио 150 војника и два борбена возила пешадије. „Орљонок“ је могао да полети и приземљи се чак и за време велике буре.

Екраноплани класе „Луњ“ појавили су се 1986. године и изузетно су заинтересовали америчке војне стручњаке.

Овај екраноплан је био дугачак 73 метра, а могао је развити брзину крстарења већу од 500 км/час, тј. био је нешто попут ракетне крстарице само пет пута бржи. „Луњ“ је био наоружан противбродским крстарећим ракетама П-270 „Москит“, тако да је представљао опасност по носаче авиона.

Произвдња екраноплана је настављена и после распада Совјетског Савеза. Пројектовано је још неколико оваквих апарата са ограниченим могућностима.

Данас у Русији поново постаје актуелна идеја производње тешких вишенаменских екраноплана цивилне и војне намене.

Екраноплан „Чајка 2“ („Галеб“) биће завршен 2019-2020. године. Прва „Чајка“ је произведена током 1970-их. Нови брод ће бити коришћен и у цивилне и у војне сврхе. Компанија „Радар ММС“ која је пројектовала овај апарат планира да извози „Чајку 2“ у Индију. И тај екраноплан може бити наоружан крстарећим ракетама „БраМос“.

„Чајка 3“ је пројекат будућности. Нису познати детаљи, али се зна да ће тај транспортни екраноплан бити тежи од његових претходника и моћи ће да носи 100 тона терета.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још: