Максим Григорјев / TASS
Екраноплан је совјетски и руски апарат који „лебди“, тј. лети изнад равне површине (мора, пустиње или леда) користећи аеродинамички облик и отпор ваздуха који крила стварају у односу на површину.
Алексеј Жигајлов / TASS
Совјетско руководство је посветило велику пажњу пројектовању ових машина. Било је замишљено да оне постану темељ будућег ратовања.
Стефан Рихтер / Википедија
Екраноплан не виде радари, а подводне мине му не могу ништа.
Он има и озбиљне недостатке. Већина екраноплана не може да лети изнад неравне површине. Немају велике маневарске могућности, не могу бити блиндирани и не могу носити противваздухопловно наоружање, тако да су лак плен за ловачке авионе.
Назив „Каспијско чудовиште“ у потпуности одговара експерименталном екраноплану направљеном 1966. године. Дугачак је 92 метра, а распон крила му је 77,6 метара. То је била највећа летелица док 1988. године није направљен авион Ан-225 „Мрија”. За 15 година је „Каспијско чудовиште“ прошло читаву серију тестирања, а затим се срушило 1980. године. Пројекат је обустављен, али је послужио као основа за будуће екраноплане.
RIA Novosti
Један од потомака „Каспијског чудовишта“ био је десантни брод „Орљонок“ („Орлић“). Он је превозио 150 војника и два борбена возила пешадије. „Орљонок“ је могао да полети и приземљи се чак и за време велике буре.
TASS
Екраноплани класе „Луњ“ појавили су се 1986. године и изузетно су заинтересовали америчке војне стручњаке.
Овај екраноплан је био дугачак 73 метра, а могао је развити брзину крстарења већу од 500 км/час, тј. био је нешто попут ракетне крстарице само осам пута бржи. „Луњ“ је био наоружан противбродским крстарећим ракетама П-270 „Москит“, тако да је представљао опасност по носаче авиона.
Марина Лисцева / TASS
Произвдња екраноплана је настављена и после распада Совјетског Савеза. Пројектовано је још неколико оваквих апарата са ограниченим могућностима.
Данас у Русији поново постаје актуелна идеја производње тешких вишенаменских екраноплана цивилне и војне намене.
Марина Лисцева / TASS
Екраноплан „Чајка 2“ („Галеб“) биће завршен 2019-2020. године. Прва „Чајка“ је произведена током 1970-их. Нови брод ће бити коришћен и у цивилне и у војне сврхе. Компанија „Радар ММС“ која је пројектовала овај апарат планира да извози „Чајку 2“ у Индију. И тај екраноплан може бити наоружан крстарећим ракетама „БраМос“.
„Чајка 3“ је пројекат будућности. Нису познати детаљи, али се зна да ће тај транспортни екраноплан бити тежи од његових претходника и моћи ће да носи 100 тона терета.