По својим карактеристикама ова ракета је способна да у потпуности паралише све електронске уређаје и њихове компоненте у радијусу 3,5 км од места експлозије, претварајућу непријатељску технику у хрпу обичне гвожђурије.
Пројекат „Алабуга“ је резултат целокупног комплекса научних истраживања, који је отпочео још почетком ове деценије. Основни задатак овог пројекта је утврђивање основних техничких смерница у развоју противелектронског оружја будућности и израда његових експерименталних модела који ће бити примењени у пракси. Главни носиоци овог пројекта су еминентни руски научници који су урадили темељиту студију која је поред озбиљне теоретске анализе укључивала и комплекс практичних испитивања на лабораторијским макетама и на специјализованим полигонима. Резултат овог обимног теоријско-практичног рада је израда читаве номенклатуре електро-магнетног оружја, које на изузетно ефикасан начин може у потпуности онеспособити најсавременију борбену и сваку другу технику.
Иако се знало да руска војска спроводи овакав пројекат, он је ипак био покривен непрозирним велом тајне. Сва електро-магнетна оружја и његове главне компоненте, које су настале као разултат пројекта „Алабуга“, ушле су у категорију критично важне технологије са највећим могућим степеном безбедносне заштите.
Према првим незваничним проценама које су веома штуре и дозиране, руски научници су развили оружје које може да делује различитим интензитетом на непријатељску технику. Ова муниција, на пример, може да онеспособи непријатељску технику у одређеном временском периоду, али и да јој нанесе фатална оштећења, да је дословно „спржи“ и учини потпуно неупотребљивом. Даље ово имплицира да су Руси развили целу фамилију ваздухопловних бомби и ракета, као и артиљеријских граната, које на различитом степену интензитета могу да делују на непријатеља. Највећа тајна се дефинитивно крије у бојевој глави ових пројектила, која се највероватније састоји од специјалног електро-магнетног генератора, својеврсног убице софистицираног, ултра-модерног оружја 21. века.