Топ 3 најбоља руска артиљеријска оруђа

Наука и технологија
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Савремени артиљеријски системи играју једну од најважнијих улога на бојишту. Они уништавају минобацачке позиције непријатеља и на тај начин штите животе пешадији, али и елеминишу против-ваздухопловна оруђа која могу да онемогуће непосредну ватрену подршку из ваздуха. Њихова главна каратеристика је да своја прецизна дејства могу да остваре на даљинама и до 50км.

Да би значајно повећали борбене способности своје артиљерије, руско Министарство одбране је овог месеца наручило прву серију супер-савремених хаубица „Коалиција-СВ“ у калибру 152мм.

Коалиција-СВ

Самоходна хаубица „Коалиција-СВ“ је пројектована да замени самоходне хаубице 2С19 Мста-С које се налазе у саставу руских артиљеријских јединица још од 1989. године. Ово изузетно оруђе поседује хаубичку цев дужине 52 калибара, док је сам њен калибар исти као и код Мста-С (кал.152мм). За разлику од свог претходника „Коалиција-СВ“ је опремљена изузетно савременим механизмом који значајно амортизује трзај цеви приликом опаљења гранате.

Оно што је можда и најважније, јесте брзина паљбе ове хаубице. Према речима произвођача „Коалиција-СВ“ може да испали чак 16 граната кал.152мм за свега један минут, што је значајно боље од директних конкурената. Поред класичних разорних граната, ова хаубица може да испаљује и високопрецизну муницију типа „Краснопољ“, која се на циљ наводи помоћу сателита. Претпоставке су да прва „Коалиција-СВ“ неће ући у оперативну употребу пре 2020. године.

Током Хладног рата, Москва и Вашингтон су пуно труда улагали у развој артиљеријских система који су могли да испаљују тактичке нуклеарне пројектиле на бојишту. У том погледу пуно више успеха је имала руска/совјетска војна индустрија.

2С7 „Пион“

Самоходна хаубица 2С7 „Пион“ поседује основно оружје калибра 203мм. Њен борбени комплет износи свега 4 пројектила, што је изузетно мали број када се упореди са осталим артиљеријским системима. Међутим, планирано је да ово буду нуклеарни пројектили изузетно велике разорне снаге, са каснијим тешким последицама услед радиоактивног зрачења. Ова хаубица је пројектована да уништи непријатељске циљеве на даљини и до 37,5 км.

„Након првих нуклеарних проба које су се успешно извршиле, научници су прешли на следећу фазу развоја овог оружја које је подразумевало примену ове технологије на готово свим типовима познатог наоружања, укључујући ту и тенковске пројектиле. Међутим, утврђено је да овакви пројектили нису толико ефикасни јер су производили радиоактивне облаке који су се неконтролисано ширили по целом фронту, уништавајући туђе али и сопствене војнике“ истакао је медијском сервису Russia Beyond, Алексеј Рам, иначе војни аналитичар новинског листа Известија.

Из овог разлога основна намена ове хаубице је промењена, тако да се уместо неефикасних нуклеарних пројектила вратило на стандардну конвенционалну муницију. Међутим, иако је разорна моћ конвенционалних граната у односу на нуклеарне неупоредиво слабија, и са обичним гранатама ово средство слови за једно од најјачих артиљеријских оруђа 20 века.

2С5 „Гиацинт-С“

2С5 „Гиацинт-С“ је још једна Совјетска иновација која је намењена испаљивању тактичких нуклеарних пројектила. Међутим, за разлику од претходно поменутог „Пиона“, ово оруђе је опремљено хаубицом у кал.152мм које је омогућавало дејство до 28км. Ово му је обезбедило да поседује знатно већи борбени комплет који је износио 30 граната различитог типа (разорне, касетне, димне, запаљиве). Брзина гађања је износила 6 граната у минути, а током дејства хаубицу је пратило возило за снабдевање муницијом.

2С5 „Гиацинт-С“јепоред тешког наоружања опремљен и митраљезом у кал.7,62мм који је инсталиран на врх куполе. Поред тога, посада је наоружана са неколико аутоматских пушака укључујући ту и РПГ, али и преносни против-ваздухопловни ракетни систем „Стрела“ за заштиту од напада из ваздуха.